Čovek koji je pronašao MH-370

Reč je o, kako ga strani mediji nazivaju, „skromnom čistaču plaže“ Džoniju Begu koji je mirno šetao plažom u potrazi za idealnim kamenom kojim bi što kvalitetnije usitnio papričice čilija, a onda je nabasao na „čudnu stvar“.

Iako tada nije znao šta je to što je pronašao, pretpostavio je da je reč o delu aviona, pa su on i njegovi prijatelji izvukli deo aviona na obalu i potražili na internetu „avionske nesreće“. Nisu bili svesni da će njihovo otkriće privući pažnju sveta i rešiti jednu od najvećih misterija novijeg datuma – nestanak "boinga 777" sa leta MH-370.

Osim dela aviona otkrio je i ostatke prtljaga.

„Stvarno je čudno, malo jezivo. Prtljag je ovde od juče, ali niko na to ne obraća pažnju“, kaže Begu.

Da li su ostaci mogli da stignu do obale ostrva koji je oko 4.000 kilometara udaljen od područja na kojem se malezijskom avionu izgubio svaki trag, jedno je od glavnih pitanja u rešavanju misterije nestalog aviona.

Upravo to je objasnio Dejvid Fereira, profesor okeanografije na Univerzitetu u Redingu. „Deo aviona pronađen je daleko od mesta gde se pretpostavlja da je avion na letu MH-370 pao. Moguće je da su ga jake struje u Indijskom okeanu donele od područja pretrage zapadno od Australije do Rejuniona. Za 16 meseci, koliko je prošlo od pada, komad krila mogao je preći put od 3.000 do 4.000 kilometara“.

„U Indijskom okeanu su dve glavne struje: jedna ide južno od pretpostavljene zone pada MH-370 i njen je smer od zapada prema istoku. Druga struja kreće se severno od područja pretrage i kreće se od istoka na zapad. Ako je deo olupine pronađen kod Rejuniona s MH-370, onda je velika verovatnoća da su ga struje najpre nosile severno od zone pada pre nego što ga je 'pokupila' jaka ekvatorska struja i odnela na zapad“, rekao je Fereira.