Nasino epohalno otkriće – druga Zemlja

19.15 – Konferencija je završena. Iz Nase i istraživačkog centra „Ejms“ zahvaljuju se na pažnji.

19.10 – Da li imamo dokaze života na Kepleru 452B? Džon Dženkins odgovara: „Ne, nemamo. Keplerov (opservatorija) posao je da pravi fotografije i nije sposoban da tako detaljno proučava planetu. Za otkrivanje života potrebna nam je napredna tehnologija i instrumenti koji bi verovatno morali da budu u orbiti nove planete.“

18.57 – Na pitanje koliko nam znači ovo otkriće kad ne možemo tamo da putujemo, naučnici kažu da je ovo prvi korak. „Mi nećemo otići tamo, ali deca naše dece možda hoće. Putovanje do novih planeta sastoji se iz koraka i ovo je prvi. Kao i putovanje na Mars, pre toga morali smo da pošaljemo čoveka u svemir, pa na Mesec, pa da pošaljemo rover i kroz još nekoliko koraka otići ćemo i na Crvenu planetu“, ističu stručnjaci na konferenciji.

18.45 – „Druga Zemlja“ je 1.400 svetlosnih godina udaljena od Zemlje i nalazi se u sazvežđu Labud. Kepler 452B oko svoje zvezde se okrene za 385 dana, i na svojoj površini je veoma moguće da ima vodu, aktivne vulkane i fotosintetične biljke.

18.35 – Kepler 452B je prva stenovita planeta koja bi mogla biti naseljiva i koja se okreće oko zvezde slične Suncu. Kada bismo uspeli da dođemo do nje, čovek, biljke i životinje sa Zemlje mogli bi prilično lako da se aklimatizuju zbog slične pozicije, rotacije oko zvezde i umerenih uslova, ističe Džef Koflin, stručnjak zadužen za teleskop Kepler na SETI programu.

18.20 – Dužina godine, odnosno potrebno vreme da obiđe oko svoje zvezde, slična kao i na Zemlji. Pošto je Kepler 452B proveo milijarde godina u nastanjivoj zoni svog solarnog sistema, to znači da je moguće da se na njegovoj površini nekada razvio život.

18.15 – Kepler 452B je šest milijardi godina star i prima deset odsto više energije od svoje zvezde nego Zemlja od Sunca, objašnjava Džon Dženkins, čelni čovek za analizu podataka u Nasinom istraživačkom centru „Ejms“.

18.10 – Ovo je Zemlja 2.0. Danas smo srećni što možemo da saopštimo otkriće Keplera 452B, koji ima prečnik 60 odsto veći od Zemlje, oko pet puta je masivniji i najverovatnije stenovit. Takođe je na pravoj udaljenosti od svoje zvezde za nastanak života.

18.05 – Konferencija je počela! Opservatorijom Kepler pokušavamo da odgovorimo na veliko pitanje: „Da li smo sami u svemiru ili postoji li drugi oblik života? Prvi korak je da utvrdimo naseljive planete u našoj galaksiji“, kaže Džon Gransfeld, pomoćnik administratora u Nasinom direktoratu u Vašingtonu.

Planeta je otkrivena teleskopom Kepler, koji u Zemljinoj orbiti traga za egzoplanetama i potencijalnim nebeskim telima pogodnim za nastanak života na njima.

Iz Nase ističu da su egzoplanete, posebno one manje, veličine poput Zemlje, do pre 21 godinu shvatane kao naučna fantastika.

„Danas, posle hiljadu otkrića, astronomi su pred pronalaskom nečega o čemu su ljudi sanjali hiljadama godina – druge Zemlje“, navodi se u saopštenju, prenosi sajt Space.

Američka agencija za istraživanje svemira održala je konferenciju u 18 časova, kada su i saopšteni svi detalji u vezi sa Keplerom 452B.

Na konferenciji o otkriću govorili su Džon Gransfeld, pomoćnik administratora u Nasinom direktoratu u Vašingtonu, Džon Dženkins, čelni čovek za analizu podataka u Nasinom istraživačkom centru „Ejms“, Džef Koflin, stručnjak zadužen za teleskop Kepler na SETI programu, i Didije Keloz, profesor astrofizike na Univerzitetu Kembridž.

Svemirska opservatorija Kepler, nazvana po renesansnom astronomu Johanu Kepleru, lansirana je 7. marta 2009. godine, sa zadatkom otkrivanja „zemljolikih“ planeta u orbiti drugih zvezda.

Za rad svemirske opservatorije, njen dalji razvoj i obradu prikupljenih podataka odgovoran je istražni centar „Ejms“.

Kepler je do sada otkrio 1.013 potvrđenih egzoplaneta u oko 440 zvezdanih sistema, zajedno sa još 3.199 planeta, još nepotvrđenih kandidata za egzoplanete.