Tjuringova skupa beležnica

Tjuringova beležnica ima 56 strana, a sadrži kompleksne matematičke i kompjuterske beleške. Veruje se da je to jedini njegov obimni rukopis koji je sačuvan. Taj britanski matematičar, pionir kompjuterske nauke, odgonetnuo je Enigmu - mašinu za šifrovanje poruka koju su nacisti koristili u Drugom svetskom ratu.

Dokument koji je prodat na aukciji datira iz 1942. godine, kada su Tjuring i njegov tim saradnika radili na dešifrovanju Enigme.

Prema rečima direktorke Odeljenja za istoriju nauke aukcijska kuće „Bonams“ Kasandre Haton, koliko je poznato, nema drugih rukopisa čuvenog naučnika u privatnim rukama, nikada nijedan nije prodat na tržištu ili na nekoj aukciji.

„Gotovo sam potpuno sigurna da ih neće biti ni u budućnosti. Prodaja rukopisa je dokaz i rastućeg interesovanja za naučna dokumenta, istoriju kompjutera, svemira, istraživanja i rane nauke“, objasnila je direktorka Haton.

Tjuringova beležnica je bila među papirima koje je on testamentom ostavio prijatelju i kolegi - matematičaru Robinu Gandiju. Dokumenta je dao arhivi Kraljevskog koledža u Kembridžu, ali je zadržao beležnicu, u kojoj je na zahtev psihijatra zapisivao svoje snove. Ostala je u njegovom posedu sve do smrti.

Na aukciji je bio ponuđen i originalni primerak mašine koju su za vreme Drugog svetskog rata Nemci koristili za slanje tajnih poruka, a koju je Tjuring dešifrovao.

„Na kraju je Tjuring uspeo u svojoj misiji. Ovakve mašine su bile ključ za uspehe nacista sve dok nisu dekodirane“, objasnila je Kasandra Haton.

Alana Tjuringa su posle rata britanske vlasti gonile jer je bio homoseksualac, što je u zemlji tada bilo ilegalno.

Bio je osuđen 1952. godine i morao je da bude podvrgnut hormonalnoj terapiji kako bi se „izlečio" od homoseksualizma.

Preminuo je 1954. godine od trovanja cijanidom. Njegova smrt je proglašena za samoubistvo, iako su porodica i prijatelji verovali da se otrovao slučajno.