Šta genija čini genijalnim?

Direktor Centra za istraživanje uma na Univerzitetu u Sidneju Alan Snajder kaže da se termin genijalnosti najčešće pogrešno percipira i da ga je veoma teško definisati, prenosi Tanjug.

„Geniji su veoma retki“, primećuje Snajder i dodaje da za njega nije koeficijent inteligencije to što čini genija, već da su to ljudi koji omogućavaju da se svet vidi u novom svetlu.

Naučnici su dugo pokušavali da povežu genijalnost i visok koeficijent inteligencije, ali bez uspeha, uključujući i studiju koja je počela davne 1925. godine.

Prema rečima neuropsihologa sa Univerziteta u Novom Meksiku Reka Junga, genijalnost je izuzetno teško predvideti i ona ne zahteva izuzetno visok nivo inteligencije.

Snajder smatra da osoba mora da bude kreativna i da ima hrabrosti da svoje ideje sprovede u delo bez obzira na otpor na koji nailazi.

Takođe, izuzetno se interesuje za proučavanje kreativnosti i osobina koje čine nekoga „šampionom“.

„U najširem smislu, ono što 'šampiona' razlikuje od ostatka ljudi nije želja da budu najbolji ili strah od neuspeha, već osećaju nesvesni otpor i odvratnost prema proseku“, smatra Snajder.

Naučnici se slažu da ono što je neophodno da bi osoba bila genije su visok nivo kreativnosti i upornosti.

„U nekom krajnjem smislu, kreativnost predstavlja akt pobune. Morate biti spremni na to da se do kraja borite za svoje ideje, čak i kada svi ostali smatraju da niste u pravu“, smatra Snajder.

Ali vrlina koja više od bilo čega karakteriše genija je sposobnost da nikada ne prestane da razmišlja o problemu, tvrdi profesor Mekmahon, autor knjige Divine Fury: A History of Genius.

U filmu Teorija svega ta osobina je vrlo dobro prikazana. Naime, fizičar Stiven Hoking uprkos svojoj bolesti pokušava da se popne uz stepenice svoje kuće, pokazujući kapacitet za uporno traženje rešenja na duže staze.

„Uprkos tome što se ta osobina često smatra tvrdoglavošću ili opsesijom, upravo ona je to što genija razlikuje od intelignetnih ljudi“, zaključio je Mekmahon.