Džinovski okean nekada je pokrivao petinu Marsa

Koristeći snažne teleskope sa Zemlje, tim naučnika, predvođen Džeronimom Viljanevom, otkrio je znakove vode u Marsovoj atmosferi.

„Naše istraživanje predstavlja prilično utemeljenu procenu koliko je na Marsu nekada bilo vode. Sada možemo bolje da razumemo Crvenu planetu“, istakao je Viljaneva.

Pre oko 4,3 milijarde godina, na Marsu je bilo dovoljno vode da prekrije celu planetu 137 metara dubokim slojem. Naučnici smatraju da je ta ogromna količina vode bila koncentrisana i zauzimala oko pola severne hemisfere, sa maksimalnom dubinom od 1,6 kilometara.

Nove procene napravljene su na osnovu proučavanja površine Marsa pomoću Evropske južne opservatorije u Čileu i Nasinog infracrvenog teleskopa na Havajima.

Sa ovim moćnim instrumentima, naučnici su uspeli da otkriju dva oblika vode u Marsovoj atmosferi. Prvi je uobičajeni H2O. Drugi je HDO, ređa varijacija u kojoj je jedan atom vodonika zamenjen deuterijumom.

Poredeći odnos HDO i H2O u vodi danas na Marsu sa odnosom vode zarobljene u meteoritu koji datira pre oko 4,5 milijardi godina sa Marsa, naučnici mogu da izmere atmosferske promene i odrede koliko je vode nestalo sa Crvene planete.

Istraživački tim posebno je bio zainteresovan za regione blizu severne i južne polarne kape, jer su u njima sadržane najveće trenutne količine vode. Naučnici smatraju da voda u polarnim kapama može da pokaže šta se desilo sa vodenim površinama tokom vlažnog Noačijan perioda planete, koji se završio pre 3,7 milijardi godina.

Složenim izračunavanjima došlo se do podatka da je Mars izgubio više od šest i po puta veću količinu vode nego što se trenutno nalazi u polarnim kapama.

To znači da je zapremina Marsovog ranog okeana bila najmanje 20 miliona kubnih kilometara vode, a pokrivao je oko 19 odsto površine planete.