Porodica sa 34 deteta

Fotografiju dvogodišnjeg malog dečaka i sirotištu u Meksiku Džin je prvi put videla 1985. godine. Mališan je bio slep sa izuzetno ozbiljnim fizičkim povredama od prebijanja. Noge su mu bile polomljene, pretrpeo je oštećenje mozga, a celo telo mu je bilo u gipsu.

Ubrzo nakon što je videla fotografiju, Džin i njen muž Pol otišli su u Meksiko da posete sirotište. „Kada sam ga videla, znala sam da bi trebalo da ga usvojimo“, kaže Džin za Bi-Bi-Si. Nekoliko meseci kasnije i jesu.

Abraham sada ima 31 godinu i živi u porodičnom domu u Zapadnoj Virdžiniji. Ima devojku i, uprkos povredama koje je zadobio u mladosti, prirodno je talentovan muzičar koji svira klavir i gitaru i komponuje.

Otkad je počeo da živi sa njima, Brigsovi su usvojili još 28 dece iz Rusije, Ukrajine, Bugarske i Gane. Imaju i petoro svoje biološke dece, što ih čini ponosnim roditeljima 34 deteta.

Iako većina roditelja ne bi znala šta da radi sa toliko dece, Brigsovi nameravaju da usvoje još dva dečaka iz Gane.

„Imaju tri meseca i napušteni su“, navodi Džin. Džabin Kofi i Džon Dejvid pridružiće se porodici u SAD kada se papirologija i čitav proces usvajanja okonča, čime će broj članova porodice porasti na 36.

Svako usvajanje je bilo drugačije. Najbrže je trajalo dva meseca, a najduže skoro godinu i po. U mnogim slučajevima, Džin i Pol su uspeli da ubrzaju procese zbog zdravstvenih problema dece.

Kako je u proteklih 29 godina sve više dece pristizalo, Brigsovi su morali da prilagođavaju svoj dom. Sada ima devet spavaćih soba, od kojih su dve organizovane kao spavaonice za najmlađu decu. Ima oko 470 kvadratnih metara i dva puta je veća nego u početku.

Ali kuća nije samo kuća. Deci je to i škola. Zbog broja i različitog uzrasta, odvoženje mališana u školu nije moguće. Osim što ih čuva, podiže i kuva za njih, Džin je već 30 godina i učiteljica.

Svaki dan deca ustaju između 7 i 7.30 ujutro, doručkuju, obavljaju svoja zaduženja i spremaju se za školu koja počinje u devet ujutro.

Obrazovni sistem dobro funkcioniše pošto je nekoliko njih kasnije završilo koledž.

Džin objašnjava da je za vreme obedovanja u kući prava ludnica. Svaki dan za doručkom, ručkom i večerom treba nahraniti 30 usta. Iako koriste dosta jednokratnih papirnih tanjira, njihova mašina za suđe dupke se puni tri puta dnevno.

Račun za hranu nedeljno iznosi oko 1.000 dolara. Uprkos tome što Pol dobro zarađuje, Džin mora vrlo pažljivo da troši kako bi svako dete bilo namireno.

Džin i Pol znaju da je njihova porodica drugačija i možda čudna većini ljudi.

„Mi nismo tipična porodica. Ali mi ni ne želimo da budemo uobičajena porodica. Zato i pozivam svakoga da nas poseti. Samo moraju prvo da se pripreme za intenzivnu buku. Mnogo toga se ovde dešava“, zaključuje Džin.