Artur, najverniji pas lutalica

Iscrpljeni, prljavi i očajnički gladni, članovi švedskog takmičarskog tima rešili su da naprave pauzu pre nego što nastave put dug 32 kilometra kroz ekvadorsku prašumu, kada su primetili napuštenog psa, kako ih posmatra.

Vođa tima Mikael se odmah sažalio i podelio sa izgladnelim psom svoj obrok, što je očigledno stvorilo neraskidivu vezu između njih dvojice – do kraja ove naporne trke.

Od tog trenutka, pas je odbijao da napusti Mikaela i njegov tim, bez obzira da li je trebalo da pliva pored njihovog kajaka u ledenoj reci, penje se po brdima ili prolazi kroz blato do kolena.

Sportisti su bili toliko impresionirani njegovom lojalnošću i izdržljivošću, da su ga nazvali Artur i proglasili ga počasnim članom njihovog tima.

Do kraja trke, Mikael i Artur su bili najbolji prijatelji, a Šveđanin je odlučio da psa povede sa sobom kući i usvoji ga.

Mikael je izjavio: „U jednom trenutku smo morali da napravimo pauzu i pas je bio totalno iscrpljen. Otvorili smo dve konzerve hrane i dali mu da jede, jer uopšte nije mogao da nađe hranu za sebe, u džungli“.

Pre jednog od segmenata trke - kajakom kroz reku, organizatori su upozorili tim da uzimanje Artura sa sobom predstavlja rizik i za njihovu, ali i za njegovu sigurnost.

Nakon toga, pokušali su da krenu bez njega, ali dok su odlazili on je skočio u vodu i počeo očajnički da pliva pored njih. Članovi tima su se sažalili, pokupili ga, i stavili u kajak zajedno sa njima. Gest je izazvao ovacije i klicanje gledalaca koji su posmatrali trku sa obale.

Kada su konačno završili trku posle šest dana putovanja kroz džunglu, članovi tima su rešili da odvedu Artura kod veterinara da ga pregleda, dok su još u Južnoj Americi.

Mikael je pomislio da nakon takvog iskustva, nikako ne može da napusti Artura, pa je odlučio da ga povede sa sobom u Švedsku. On je uputio molbu na Jordbruksverket (švedski odbor za poljoprivredu) i sačekao da dobije odgovor.

Nakon nekoliko napetih dana, ekipa je stigla na švedski aerodrom zajedno sa Arturom. Međutim, zbog pravila karantina u Evropi, Artur mora da bude nekoliko dana u centru za izolaciju životinja, dok veterinari ne izvrše sve preglede i ne budu sigurni da je potpuno zdrav.

Mikael je rekao da njegova mala ćerka Filipa ne može da dočeka da poželi dobrodošlicu novom drugaru, u svom domu: „Samo je ponavljala 'Kuco, kuco, kuco' i činila se veoma zainteresovano. Mislim da se još uvek malo plaši da ga pomazi, ali to će se sve srediti kad Artur dođe u našu kuću. On je miran i dobroćudan pas“, rekao je Mikael.

Šveđanin je dodao i da nije imao pojma da je Artur toliko bolestan, kada su se sreli: „Bio je u veoma lošem stanju kada smo ga odveli kod veterinara. Imao je veliku i prilično duboku, krvavu ranu na leđima zaraženu parazitima. Veterinar mi je rekao da Artur te rane vuče verovatno već tri do šest meseci“.

„Mi smo stalno pazili na te rane, da nešto ne bi ugrozilo šanse za njegov dolazak kući sa mnom. Ali srećom, posle posete veterinaru, sve je išlo kako treba. Veterinar mu je dao lek i zašio ranu, tako da je bio kao nov“, dodao je Mikael.

On je završio rečima: „Došao sam u Ekvador da osvojim svetsko prvenstvo. Umesto toga, dobio sam divnog novog prijatelja“.

Avanturistička trka je oblik ekstremnog sporta koji kombinuje planinarenje, pešačenje, biciklizam i vožnju kajaka tokom nekoliko uzastopnih dana.

Svetsko prvenstvo održano u Ekvadoru uključivalo je tri različite geografske regije - Ande, Pacifik i prašume Amazona.