RTS u CERN-u

Među više od 10.000 naučnika, koji u CERN dolaze iz svih delova Evrope, ima i oko 30 srpskih. Naša ekipa imala je prvilegiju da dođe do samog reaktora smeštenog 100 metara ispod zemlje, gde se sudaranjem čestica razbijaju molekuli i atomi.

Da li će klasična znanja iz Fizike biti pobijena, da li će svet dobiti odgovor od čega je sve nastalo, kako se dogodio Veliki prasak i šta su tajne vasione - pokušavaju da odgonetnu naučnici iz 20 zemalja, udruženih na najkomplikovanijem istraživačkom poduhvatu u istoriji čovečanstva, u Cernu, u Švajcarskoj.

Sistem podzemnih hodnika dugačak je 27 kilometara, a za njega je utrošeno više od pet milijardi evra.

On služi da ubrza čestice materije toliko da se one pri sudaru raspadaju na najsitnije delove.

Ovaj eksperiment se nastavlja i iduće godine i tada će naučnicima biti jasnije šta je to što je uzrok stvaranja materijalnog sveta.

„Planiramo da 2015. godine ponovo počnemo eksperimente. Tada ćemo dobiti veću brzinu čestica i dobićemo mnogo bržu obradu podataka, jer nam kompjuter obrađuje nekoliko terabajta podataka u sekundi. Ceo sistem je jako komplikovan, a na njemu rade i stručnjaci iz Srbije, i to od samog početka. Da nije bilo momka po imenu Boki mnogi od ovih kablova i sistema još ne bi bili povezani“, kaže jedan od naučnika Žoakim Janez iz Porugala.

Dragoslav Lazić Laza, Predrag Milenović Peđa i Nebojša Smiljković Boki neki su od srpskih naučnika koji rade na kolaboraciji CMS, jednom od dva detektora koji su otkrili „božju česticu“.

Njihova imena nalaze se na zvaničnoj tabli, gde su upisani osnivači ove institucije, a neki od njih su ceo radni vek proveli u Cernu.

Šteta što se o njima ne govori kod nas, jer su u svetu nauke oni prave zvezde, a da bi ceo projekat CERN bio bliži studentima i školarcima iz Srbije.

Kanton Ženeva i Nacionalni avioprevoznik uveli su promotivnu cenu leta iz Beograda do Ženeve za samo 60 evra, koliko košta povratna karata sa svim taksama, a što subvencioniše švajcarska država.

Mogu je kupiti i obični građani, turisti iz Srbije, koji putuju u Švajcarsku.

„Ukoliko se radi o organizovanim grupama moguće je ne samo posetiti Cern već i druge muzeje u Ženevskom kantonu. Tu je muzej Crvenog krsta, zatim Muzeji satova, kalvinizma, Moderna galerija, a svuda je za studente i đake ulaz besplatan.

Moguće je organizovati prevoz gradskim saobraćajem koji je izuzetno tačan i jeftin, dovoljno je samo kontaktirati sa turističkom organizacijom Ženeve.

I individualno ljudi iz Srbije mogu u okviru ove promocije doći u Ženevu koja nikada nije bila bliza Beogradu“, kaže Brigit Reišl.

Iz Cerna i iz Ženeve odlazimo puni utisaka, ali i ponosa što smo deo najvećeg projekta koje je čovečanstvo pokrenulo.

Do njega se stiže tramvajem iz centra Ženeve za svega desetak minuta.

Štedljivi domaćini smatraju da i novinari i gosti treba da se voze gradskim prevozom i tako upoznaju zemlju, ljude, običaje, ali i stvore naviku da u svakom mogućem momentu misle na budućnost zemlje, čist vazduh, ekologiju i globalno zagrevanje.