Švedski „grad gvožđa“ biće tri kilometra istočno

Ne dešava se baš često da se ceo grad preseli, ali baš selidba je jedino rešenje za švedski grad Kirunu.

„Ovo je distopijski izbor“, kaže Krister Lindštet iz kompanije „Beli arhitekti“ – stokholmske firme kojoj je poveren zadatak pomeranja grada i njegovih 23.000 stanovnika dalje od džinovskog rudnika gvožđa, koji velikom brzinom guta zemlju pod gradom.

„Ili će rudnik prestati da iskopava rudu što će mnoge ostaviti bez posla – ili grad mora da se seli. U protivnom ga čeka sigurno uništenje“, objašnjava Krister.

Kirunu je 1900. godine osnovala kompanija „Luosavara-Kirunavara“, a grad je vremenom postao izuzetno prosperitetan zbog ogromnih zaliha rude gvožđa visokog kvaliteta.

Sada Kirunu preti da uništi rudnik zbog kojeg grad je osnovan i koji je građanima omogućio dobar život. Uzrok postojanja i bogatstva Kirune sada je glavna egzistencijalna pretnja.

„Živimo u simbiozi. Grad je ovde zbog rudnika. U protivnom, niko normalan ne bi ovde napravio grad“, iskreno i pomalo šaljivo navodi zamenik gradonačelnika Miklas Siren.

Šest Ajfelovih tornjeva dnevno!

Nalazeći se 145 kilometara unutar arktičkog kruga, Kiruna ima izuzetno oštre zime sa malo sunčeve svetlosti i prosečnim temperaturama od minus 15 stepeni. Ali rezerve magnetita privlače ljude da se tu dosele.

Ako se ima u vidu razvoj građevinarstva poslednjih decenija, onda ne treba da čudi što je taj rudnik postao najveći rudnik gvožđa na svetu, koji učestvuje sa čak 90 odsto proizvodnje rude tog metala u Evropi.

Ilustracije radi, iz dubokih okana ispod Kirune dnevno se izvadi rude dovoljne za gradnju šest Ajfelovih tornjeva! Ogromne rezerve rude prostiru se četiri kilometra u dužinu, oko 100 metara u širinu i dva kilometra u dubinu.

Rudnik godišnje prosečno proizvede oko 26 miliona tona rude gvožđa, a 2011. godine je, primera radi, zaradio čak 1,6 milijardi evra!

Pre tačno deset godina, kompanija je saopštila stanovnicima da su dani Kirune na mestu na kom se nalazi odbrojani. Nova okna će morati da budu probijena u pravcu grada, a njihova eksploatacija će dovesti do urušavanja tla i zgrada. Od tada se već pojavilo nekoliko pukotina na obodu grada.

Iseljenje do 2033. godine

Nakon nekoliko godina planiranja, gradske vlasti su konačno obelodanile plan. „Zamislite grad kao stonogu koja se polako kreće novoizgrađenom glavnom ulicom sve dok se i poslednja zgrada ne skloni iz zone opasnosti do 2033. godine“, kaže Lindštet. 

Novi centralni trg već se gradi tri kilometra istočno, zajedno sa kružnom gradskom većnicom, koju je dizajnirao danski arhitekta Hening Larsen.

Dvadeset ključnih zgrada je odabrano da budu rasklopljene i sastavljene deo po deo na novom lokalitetu. U te građevine spadaju simboli grada kao što su crvena drvena crkva iz 1912. godine (koja je u jednom izboru proglašena za najlepšu švedsku građevinu) i gvozdeni toranj sa zvonom koji će stajati ispred nove većnice.

Rudarska kompanija je odvojila oko 400 miliona evra za projekat, koji će uključivati i gradnju škola, vatrogasne stanice, tržnog centra, biblioteke i sportskog centra.

Ipak, stanovnike najviše interesuje gde će živeti.

„To još treba da se odluči“, kaže Krister, dodajući da su ljudi navikli na niske troškove stanovanja i velike prihode, ali da će se to u budućnosti malo promeniti.

Za sada je poznato da će LK platiti stanovnicima tržišnu cenu njihovih domova uz dodatnih 25 odsto zbog preseljenja.