Planeta Zemlja premala za Srbiju!

Direktorka programa Svetskog fonda za prirodu (VVF) u Srbiji Duška Dimović kaže da bi nam, kada bi svi na Zemlji živeli kao stanovnici Srbije, bile potrebne 1,4 planete, prenosi Beta.

Dimovićeva je navela da se do tih podataka došlo na osnovu izračunavanja prosečnog ekološkog otiska po glavi stanovnika, koji predstavlja odnos između količine prirodnih resursa koje ljudi troše i sposobnosti obnavljanja biosfere.

Dimovićeva je dodala da, u poređenju sa zemljama u regionu, Srbija ipak troši najmanje prirodnih resursa, navodi se u saopštenju VVF.

„Od okolnih zemalja, Slovenija ima najveći ekološki otisak sa 2,6 'potrošenih' planeta, Hrvatska 1,9, dok Makedonija i Bugarska troše 1,7 planeta, a Bosna i Hercegovina 1,5“, rekla  je Dimovićeva.

Izveštaj o živoj planeti 2014. je deseto izdanje vodeće publikacije Svetskog fonda za prirodu, koja izlazi svake druge godine. Ovogodišnji izveštaj pod nazivom „Vrste i prostori, ljudi i mesta“ prati stanje populacija više od 10.000 vrsta kičmenjaka od 1970. do 2010, uz korišćenje Indeksa žive planete.

Ovogodišnji Indeks žive planete koristi novu metodologiju, koja preciznije prati stanje globalnog biodiverziteta i time pruža jasniju sliku stanja prirodnog okruženja.

Izveštaj je pokazao da se populacija biljaka i životinja na Zemlji dvostruko smanjila u prethodnih 40 godina, a po nalazima Izveštaja, pritisak čovečanstva na planetu je dvostruko veći od kapaciteta prirode za obnavljanje, što znači da bi bila potrebna jedna i po planeta kako bi se stvorili resursi neophodni za trenutnu potrošnju.

To znači da se seče više drveća nego što može da izraste, troši pijaća voda brže nego što zalihe mogu da se obnove, ispušta više ugljen-dioksida nego što priroda može da skladišti.

„Biodiverzitet (biološka raznovrsnost) igra ključnu ulogu u životu planete. On je barometar našeg uticaja na planetu, koja je naš jedini dom. Hitno nam je potrebno angažovanje svih sektora društva kako bismo izgradili održiviju budućnost“, izjavio je generalni direktor VVF-a Marko Lambertini.

Kako se navodi u Izveštaju, populacije riba, ptica, sisara, vodozemaca i gmizavaca smanjene su za 52 odsto od 1970. godine.

Slatkovodne vrste su pretrpele smanjenje populacije od 76 odsto, što je gotovo dvostruko u odnosu na kopnene i morske vrste. Geografski, ovi gubici najviše nastaju u tropskim regionima, s rekordnim smanjenjem u Latinskoj Americi.

Izveštaj pokazuje kako najveće pretnje po biodiverzitet nastaju usled nestanka i degradacije staništa. Ribolov i lov su takođe ozbiljna pretnja, a efekti klimatskih promena su zabrinjavajući, uz određene navode da bi ovaj faktor mogao da utiče na izumiranje vrsta.

Izveštaj ukazuje i kako efikasno upravljanje zaštićenim područjima može uticati na očuvanje biodiverziteta. Tako je u Nepalu, poslednjih godina, primećen rast populacije tigrova. Uopšteno govoreći, populacije u zaštićenim kopnenim područjima trpe manji gubitak biodiverziteta nego u nezaštićenim.