Čudesni monoliti u Podrinju

Ostaje samo da nagađamo kako su krajem 14. i u 15. veku ovakvi mramori klesani i donošeni na groblja.

U svakom slučaju, predstavljaju najmasivnije primerke svoje vrste na desnoj obali Drine, a rađeni su u karakterističnom obliku slemenjaka sa postoljem.

Pronađeno je i sedam skeleta, koji će posle antropološke analize biti vraćeni, i oskudni ulomci keramike. Mramori, inače ukrašavani različitim ornamentima, a krstom obavezno, imaju i simbol polumeseca.

„Polumesec izaziva zabunu, zato što u današnje vreme on ima drugačiju konotaciju. Polumesec je prastari simbol koji simboliše veru u uskrsnuće. Reč je o hrišćanskim grobovima, ovo je srpsko srednjovekovno groblje, nastalo negde od kraja 14. i u 15. veku“, objašnjava arheolog doktor Emina Zečević.

Teren podložan bujičnim poplavama je vekovima menjao konfiguraciju – pa se umesto 20 vidljivih, koje u 19. veku pominju Herder i Kanic, taj broj smanjio na 18, pa šest, da bi pre početka arheoloških radova ostalo vidljivo svega pet.

I bilo je neophodno angažovanje teških mašina, da zauvek ne bi bili izgubljeni pod nanosima šljunka i zemlje.

„Druga faza naše pomoći ogledaće se u tome da se svi ovi elementi posle izvršenih radova na istraživanju vrate na prvobitnu lokaciju“, kaže Marko Marković iz Direkcije za izgradnju Bajine Bašte.

Istraživanja su potvrdila predanje u ovom kraju: da su austrougarski vojnici krajem Prvog svetskog rata oskrnavili grobove tražeći blago.

Sada će, po završetku istraživanja, ovaj lokalitet biti zaštićen.

„Planiramo otvaranje jedne pešačke staze, planiramo uređenje ove nekropole, planiramo info-table i sve ono što bi pratilo jedan mikroturistički lokalitet“, ističe Boriša Čolić iz Udruženja „Crvena stena“.

Udruženje „Crvena stena“ namerava da kulturno-istorijsko nasleđe uključi u turističku ponudu bajinobaštanskog kraja – uz Drinu i Taru, pažnju plene i najveća srpska crkva-brvnara u Dubu, ostaci ranoantičkog utvrđenja u Višesavi, a to su tek delići tragova bogate istorije ovog dela Podrinja.