Tajnovita Lednica, ledena pećina

Skrivena u planini Ožalj, sa večnim ledom u svojim dvoranama, podjednako je lepa i opasna. Kamera RTS-a snimila je to podzemlje, iz kojeg su turski kmetovi i kiridžije vekovima sekli velike komade leda i prodavali sve do Dubrovnika.

Pitanje je kada bi Lednica bila otkrivena da Bajramović-aga nije bio tako preke naravi i zapretio da će pobiti čitavo selo ako mu ne pronađu nestalog konja. Potraga je završena na obodu pećine, a najhrabriji Komorica spustio se u tamu i izneo dokaz o nastradalom konju.

Otada su prošla gotovo dva veka, a Lednica je izdašno sve snabdevala prirodnim ledom, gustim kao sapun. Ostaje samo teško zamisliv svaki tadašnji spust u pećinu, kada znamo koliko je i sadašnji, uz svu opremu i asistenciju vrhunskih alpinista, težak.

„Sekirom su odvajali komade leda, od pedeset do sedamdeset kilograma, izvlačili čekrcima i onda tovarili na konje. Odavde se putovalo i po sedam dana do Dubrovnika, a da se led ne istopi“, kaže Velislav Komarica iz sela Krnjača.

O tom vremenu svedoče stara stabla, očuvana na pećinskom mrazu. Konopci i čekrci za izvlačenje leda su odavno istrulili, jer je unosna trgovina zamrla kada su frižideri ušli u svako domaćinstvo. Negde u mraku su još i skeleti dvojice, veruje se, austrougarskih vojnika, koji su tu stradali kada su iz svoje karaule pošli po led.

Alpinista planinarskog drušva „Kamena gora“ Ilija Andrejić kaže da je opasna, da ima vertikalni spust i da se bez speleologa u nju ne sme ulaziti.

Čitav ovaj kraj, inače, leži na podzemnom jezeru, a reke ponornice su izdubile sijaset bezdana i pećina, kojima se kraj ne zna.

„Bežeći od Turaka, čuveni hajduk Kalajdžić Ninko, sakrio se u pećinu i izašao ispod Milićevića, što ima oko 800 metara dužinski“, kaže Velislav Komarica iz Krnjače.

Visoravan na kojoj se selo smestilo pleni lepotom i dobrotom domaćina, koji uz gusle kad dan zamre, još rado pevaju o slavnoj prošlosti i čuvenim hajducima.