Antički rvači „prodavali“ mečeve?!

Profesionalnom rvanju u moderno doba upućene su oštre kritike na račun autentičnosti, ali nedavno otkriveni dokumenti pružaju dokaze da antički sportisti nisu bili iskreni takmičari.

Naučnik londonskog Kings koledža dešifrovao je grčki spis koji otkriva da su rvački mečevi nameštani 267. godine, javlja sajt LiveScience.

Ugovor su potpisala dvojica mladih sportista koja su se plasirala u finale 138. Velikih igara u Egiptu.

Otac rvača po imenu Nikantinus, navedeno je u ugovoru, pristao je da podmiti garantore (najverovatnije trenere) drugog takmičara Demetrijusa.

Ugovorom se predviđa da Demetrijus „padne tri puta i povuče se“, za šta će dobiti naknadu od „3.800 drahmi u srebru ili starim novčićima“.

U dokumentu se navodi i da Demetrijus treba da dobije novac čak i ukoliko sudije otkriju da je meč namešten i da odbiju da proglase Nikantinusa za pobednika.

Međutim, ukoliko Demetrijus ne ispuni dogovor i pobedi, ugovor predviđa da „bez odlaganja da mom sinu bez rasprave tri srebrnjaka“.

„Demetrijus je najverovatnije bio poreklom iz siromašne porodice, jer je pristao na prilično malu sumu - 3.800 drahmi, koliko je, u to vreme, mogao da košta, na primer, jedan magarac“, objasnio je profesor Dominik Ratborn, koji je uspeo da protumači stari ugovor.

Po svemu sudeći, Nikantinus nije bio siguran da može da pobedi u finalu tako velikog takmičenja, te se okrenuo kupovini meča. Jedan od razloga mogao bi da bude to što za drugoplasiranog na takmičenju nije bila predviđena nagrada. 

Ratborn, međutim, ističe da je zbunjen njihovom odlukom da naprave pisani dokaz o dogovoru.

„Teško je poverovati da su bili spremni da idu do suda ukoliko jedna od strana ne bi isunila dogovor“, rekao je Ratborn dodajući da je reč o prvom dokazu o nameštanju mečeva u antičkom svetu.

Spis je pre više od jednog veka u Egiptu pronašla ekspedicija koju su predvodili arheolozi Bernard Grenfel i Artur Hant.