Da li je ovo Bigfut?

Decenijama nakon misterioznog nestanka, pojavio se poput Halejeve komete. Gotovo da privlači istu pažnju javnosti.

Legendarni „Ledeni čovek iz Minesote" (Minnesota Iceman) biće od 3. jula izložen u Muzeju čuda u Ostinu, u Teksasu.

Nije mu to prvi put da se u velikom sanduku leda nađe pred svakim ko ima da plati kartu – krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka „šetali" su ga po vašarima i tržnim centrima širom SAD.

Ledeni je dugačak 183 centimetra i prvi put se pojavio početkom 1968. godine kao „Stvor iz Sibira" ili „Stvor u ledu". Bio je smešten u providnom sanduku koji je funkcionisao kao frižider.

Čovek po imenu Frenk Hansen ga je u tom stanju izložio, tvrdeći da ga je lično otkrio. Prvo je tvrdio da ga je našao u Sibiru, ali onda je „okrenuo ploču" i „priznao" da ga je ubio u šumama Minesote.

Priznanje je privuklo i FBI, jer su ljudi iz Biroa pomislili da je Hansen izložio nečiji leš.

Najzanimljiviji deo priče tek sledi. 

Kako se navodi u knjizi Bigfut otkriven: Antropolog ispitao najstariju američku legendu, dva kriptozoologa, Ivan Sanderson i Bernar Huvelmans, pregledala su ovo telo tragajući za dokazima da Bigfut zaista postoji.

Bilo je to u godini kada se Ledeni pojavio na vašarima.

Par „stručnjaka" je smatrao da je biće stvarno, pravo, nepoznate vrste, a Sanderson je čak napomenuo da može da oseti miris tela u raspadu kroz pukotine u debelom sloju leda.

Takođe su verovali da je stvor zapravo karika u evolutivnom lancu koja je nedostajala – Huvelmans mu je dao i latinski naziv Homo pongoides.

Nedugo zatim, Sanderson je uspeo da ubedi nekoga iz Instituta „Smitsonijan" da pokrene zvanični postupak utvrđivanja autentičnosti.

Međutim, pre samog početka istrage, njegov kolega Huvelmans je, navodno, pravo telo zamenio lutkom od lateksa!

Institut je izašao u javnost sa izjavom da je „zadovoljan što je biće u stvari vašarski eksponat od gume i dlake i da su 'original' i onaj koji su zatekli, tj. 'zamena', zapravo jedan te isti".

Jer, „Smitsonijanovi" istraživači su otkrili da je jedna kompanija na Zapadnoj obali napravila Hansenu „repliku" Ledenog čoveka 1967. godine. A ljudi iz kompanije koji su kreirali lutku nikada nisu videli „original".

Zaključak im se prosto nametao.

Posle obilaska zemlje sedamdesetih godina, stvor i njegov ekscentrični vlasnik su se povukli iz javnosti.

A onda je Stiv Basti, gorepomenuti vlasnik Muzeja čuda, posle dve godine traganja, našao Hansenovu porodicu, pa otkupio zamrznuto biće ili već gumenu verziju, šta god.

Sve zavisi s kim pričate o tome.