Ambasada kao fontana želja

Da li možete da ućutkate ovog bučnog petla, da mi nabavite karte za Olimpijske igre ili kontakt podatke žene Pola Makartnija, neki su od najneobičnijih zahteva koje su u sezoni 2012/2013. primali britanski konzulati širom sveta.

Iz Kancelarije za spoljne poslove Velike Britanije (FCO) kažu da su u poslednjih godinu dana imali više od milion konzularnih zahteva, a da su pomoć pružili za 52.135 Britanaca u teškim situacijama u inostranstvu.

FCO, međutim, dodaje da su konzularna predstavništva Britanije u svetu dobila i brojne zahteve koje prosto nisu mogli da reše.

Među najbizarnijim zahtevima je i zahtev jednog Britanca koji je došao u konzulat u Rimu i tražio da mu osoblje prevede tetovažu koju je želeo da napravi, dok je od konzularnih službenika u Pekingu traženo da pomognu ženi koja je kupila par kopački na kojima je pisalo "Proizvedeno u Kini", ali koje su bile lošeg kvaliteta.

Druga Britanka je od konzularnih predstavnika u Tel Avivu tražila da narede njenom mužu da smrša i da se zdravo hrani, kako bi mogli da imaju decu, dok je jedan muškarac u Stokholmu tražio od FCO da proveri ženu koju je upoznao preko interneta.

Britanci su od osoblja ambasada svoje zemlje tražili i da im obezbede najbolja mesta na fudbalskim stadionima, da im rezervišu hotelske sobe, ili da plate u međunarodnim školama školovanje njihove dece.

Jedan čovek koga je napao majmun u Kambodži, tražio je od konzularnih predstavnika Britanije u toj zemlji da mu garantuju da se to više nikad neće desiti, i da mu isplate odštetu.

Britanski ministar za konzularna pitanja Mark Simonds poručio je svojim sugrađanima koji putuju u inostranstvo da pokušaju da "razumeju koju vrstu podrške mogu, a koju ne mogu da dobiju".

"Nismo u poziciji da pomognemo ljudima u organizovanju putovanja ili u njihovim društvenim planovima, ali pomažemo onima koji se suočavaju sa stvarnim problemima u inostranstvu, što uključuje žrtve kriminala, ožalošćene porodice koje su izgubile dragog člana u inostranstvu ili Britance koji budu uhapšeni", naveo je Simonds.

FCO je u februaru 2011. godine otvorio kontakt centar u Malagi za mnogobrojne nekonzularne zahteve koje primaju britanske ambasade i konzulati u Južnoj Evropi. Od tog trenutka, osoblje u Malagi primilo je 131.211 poziva, od kojih je 39 odsto bilo gore pomenutog tipa.

Prema rečima šefa tog kontakt centra Stiva Džonsa, u neke od najbizarnijih zahteva koje su primili spada i poziv čoveka koji je želeo da zna marku satova koje su nosili pripadnici britanske kraljevske mornarice između 1942. i 1955. godine.

Kancelarija za spoljne poslove Velike Britanije navodi i da je jedno nedavno istraživanje pokazalo da 78 odsto Britanaca pogrešno misli da ta kancelarija može da ih izvuče iz zatvora ako budu uhapšeni, a skoro polovina onih između 16 i 24 godina ne zna uopšte šta ambasada ili konzulat rade.

FCO ističe da ne može nekome da pomogne da uđe u određenu zemlju ako nema važeći pasoš ili neophodne vize, ne daje pravne savete i ne prevodi dokumenta, kao i da ne plaća nikakve račune niti daje novac pojedincima.