Školarci sve neaktivniji

Deca školskog uzrasta u Srbiji nisu dovoljno fizički aktivna, a svako deseto dete ima neku vrstu deformiteta. Stručnjaci savetuju da se redovnom fizičkom aktivnostima mogu sprečiti deformiteti kičme i sanirati lakši oblici drugih vrsta poremećaja.

Prema rezultatima istraživanja koje je ove godine sproveo Republički zavod za sport u okviru projekta „Praćenje stanja fizičkih sposobnosti dece osnovnoškolskog uzrasta u Srbiji", na deci uzrasta između sedam i 14 godina sa opštine Čukarica, dečaci su manje fizički aktivni za šest, a devojčice za čak 12 odsto.

U odnosu na 1995. godinu, kada su rađena poslednja istraživanja o fizičkoj aktivnosti dece, dečaci su viši za tri, a devojčice za 2,5 odsto.

Međutim, telesna masa povećana je za čak 14 odsto kod dečaka, a za 11 odsto kod devojčica, dok je njihova ukupna fizička aktivnost znatno smanjena.

Prema podacima Instituta za javno zdavlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u Beogradu i Ministarstva zdravlja, sistematski pregledi tokom 2007. i 2008. godine u osnovnim i srednjim školama u Srbiji pokazali su da skoro trećina dece školskog uzrasta ima neki od deformiteta (kičme, grudnog koša, stopala...).

Svako deseto dete sa deformitetom

Podaci su pokazali da su deformiteti grudnog koša prisutni kod tri odsto, a stopala kod 13 odsto učenika, što znači da svako deseto dete ima taj problem.

„Ukoliko Srbija želi da ima zdravu naciju mora da se bavi preventivom, odnosno propagiranjem fizičkog vežbanja i zdravog života, a ne samo rezultatima vrhunskih sportista", rekao je Tanjugu načelnik za sport u Ministarstvu omladine i sporta Dragan Atanasov.

Prema njegovim rečima, postoji problem sa fizičkom neaktivnošću mladih čije posledice će se, ukoliko se nešto ne preduzme, oslikati u narednim godinama.

Ipak, društvo polako postaje svesno da deca u Srbiji sve više imaju krivu kičmu, ravna stopala, da su gojazna ili premršava, navodi Atanasov.

Prema njegovoj oceni, u planovima i programima koji su definisani u školama shodno Zakonu o osnovnom i srednjem školstvu postoji odlična polazna osnova za dovoljnu fizičku aktivnost dece, ali da je problem da li se nastava realizuje u punom kapacitetu čak i tamo gde se ona realizuje.

„Dva obavezna časa fizičkog, sport kao treći izborni predmet, plus vannastavne aktivnosti su odlična polazna osnova, ali se postavlja pitanje da li postoje sale, oprema i rekviziti", rekao je Atanasov, dodavši da se traži način kako da se u postojećem sistemu dođe do maksimalnog učinka.

Atanasov je naveo da se posebna pažnja mora posvetiti tome da li su deca van škole dovoljno fizički aktivna, odnosno da li roditelji sa njima vežbaju, trče, igraju se.

„Deca ne mogu da steknu naviku da se bave fizičkom aktivnošću ukoliko to ne vide i od svojih roditelja", rekao je Atanasov, ukazavši da za fizičku neaktivnost dece ne treba osuditi samo škole i sportske klubove.

„Tri puta nedeljno dovesti dete do zadihanosti je dovoljno da ono odraste na zdrav način, a to se može postići kroz igranje fudbala, između dve vatre ...", rekao je Atanasov.

Atanasov je upozorio i da se pitanje fizičke aktivnosti mora postaviti ne samo u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama, već i na fakultetima.

„Iako smo organizovali Univerzijadu, sport na Univerzitetu ne postoji, u smislu obavezne nastave fizičkog vaspitanja jer je ukinut pre nekoliko godina", istakao je Atanasov.

broj komentara 0 pošalji komentar