Dr Ana Banko otklanja nedoumice oko novog soja i imuniteta posle vakcine

Poslednjih dana među ljudima se pojavio strah od pojave novog soja koronavirusa, i često se pominje čuveni britanski soj, koji su krajem prošle godine prijavili njihovi naučnici. Međutim, kako podseđa doktorka Ana Banko, gošća Marije Popović u emisiji RTS Ordinacija, pojava mutacija nije ništa neobično u etiologiji virusa i njihovoj životnoj evoluciji.

„U Britaniji je registrovana varijanta koja ima preko 20 mutacija, ali najznačajnije su one koje su registrovane na es-proteinu koji se nalazi na površini virusa i služi za njegovo vezivanje za naše ćelije. Mutacije koje su ovde identifikovane nisu zapravo nove, ali je nova njihova kombinacija“, objašnjava dr Ana Banko.

Ono za šta je bilo potrebno par nedelja da se ispita i što je u stvari važno, jeste da se utvrdi da li su pacijenti koji su preležali kovid-19 imaju antitela koja reaguju na novi soj virusa. Pokazalo se da reaguju.

Iz nekih ranijih podataka do kojih su došle farmaceutske kuće koje su razvijale vakcinu, takođe su imali u vidu ove mutacije i utvrđena je efikasnost.

Virus će i dalje mutirati

Ono što je dokazano matematičkim modelima i epidemiološkim podacima je da se ova varijanta virusa mnogo brže prenosi među ljudima, a klinička slika ostaje ista i ne menja se.

„Postoji predviđanje da će ova varijanta koronavirusa ubrzo postati ona koja dominira među evropskom populacijom. Ono što mnogo više plaši naučnu zajednicu je varijanta iz Južne Afrike i Brazila. Ta varijanta ima mutaciju koju mi nazivamo E-4-84-K, a važna je zato što neka preliminarna ispitivanja dokazuju da antitela u odnosu na ovu mutaciju imaju nešto slabiju efikasnost“, dodaje gošća RTS Ordinacije.

Ovi sojevi virusa su registrovani u više evropskih zemalja, ali neminovno je da će veće sekvenciranje otkrivati nove varijante. Duži boravak virusa u ljudskoj populaciji neminovno će voditi stvaranju novih varijanti. Te mutacije ne moraju nužno biti opasnije, ali postoji ta mogućnost. Statistika je neumoljiva.

Testovi

Svi testovi na koronavirus koji su danas u upotrebi dele se na antigenske testove, pi-si-ar testove i serološke testove. Prva dva se rade pomoću brisa, a serološki test analizom krvi.

Uzima se nazofaringalni bris. To je jako dubok bris koji ide duboko u nos i mora da se zavrti štapić kako bi se pokupile ćelije i virus koji se nalazi na njima. Često se uzima u kombinaciji sa orofarngalnim brisom iz grla.

„Antigenskim testom dokazujemo virusne proteine, odnosno virusne delove koje zovemo antigeni, a pi-si-ar testom dokazujemo virusni genetički materijal. To je suštinska razlika između ova dva testa i postoje razlike kada se oni koriste i koliko su osetljivi“, napominje doktorka.

Oba testa imaju istu specifičnost od 96 do 98 odsto. Oni dokazuju samo postojanje Sars-kov-2 virusa, a ne nekog drugog. Zlatni standard za dokazivanje prisustva koronavirusa je pi-si-ar test jer on ima osetljivost preko 90 odsto, dok antigenski, u zavisnosti od proizvođača, imaju nižu osetljivost.

„Znači, ako postoji jako mala količina virusa u nazofaringalnom brisu pacijenta, antigenski test to neće moći da otkrije, a pi-si-ar test, zato što ćemo umnožiti to milion puta, okvirno, čak i male količine virusa će moći da se dokažu. To znači da negativan antigenski test ne znači nužno da nema virusa“, naglašava dr Ana Banko.

Međutim, ukoliko pacijent dobije negativan rezultat na antigenskom testu, a ima simptome, upućuje se na pi-si-ar dijagnostiku kako bi se dobio siguran dokaz da li se radi o kovidu-19 ili ne.

Oba testa se rade na početku infekcije. I nema lažno pozitivnih pi-si-ar testova, naglašava doktorka. Njihova pouzdanost je 98 odsto.

Kada treba uraditi test

Ukoliko ste bili u kontaktu sa osobom koja ima kovid-19, a nemate simptome, potrebno je sačekati pet dana i tek onda uraditi pi-si-ar test kako biste ostavili dovoljno vremena da se virus, ukoliko je prisutan, veže za vaše ćelije, da počne njegovo umnožavanje i da ste sigurni da imate dovoljnu količinu virusa da biste otkrili testom.

U međuvremenu treba poštovati mere izolacije kako potencijalno infekciju ne biste preneli na ukućane ili ljude iz vaše okoline.

Zašto neke osobe dugo imaju pozitivan nalaz pi-si-ar testa?

Ukoliko se osoba u odnosu na sve druge kliničke parametre dobro oseća i prošla je kroz kliničku fazu bolesti, nezahvalno je ponavljati testiranje više puta u kratkim vremenskim intervalima. Pozitivan pi-si-ar nalaz ne mora da znači da je osoba zarazna, posebno kod onih pacijenata kod kojih pozitivnost dugo traje.

„Ali teško je reći ovom pacijentima da se opuste, jer oni moraju i dalje da čuvaju svoju okolinu dokle god je taj rezultat pozitivan“, naglašava gošća Ordinacije.

Koliko dugo je neko zarazan?

U najvećem broju slučajeva osoba obolela od kovida-19 je zarazna nekih sedam do 10 dana, najviše 15 i to uglavnom zavisi od imunskog statusa tog pacijenta.

„Nažalost, moram da naglasim i one izuzetke. Pacijenti koji su imunosuprimirani, na primer oni koji su na dugoj terapiji kortikosteroidima zbog osnovne bolesi, oni imaju suprimirani imunski odgovor, inhibiran i oni ne mogu normalno da reaguju na bilo koju virusnu infekciju, pa ni na koronavirus. Kod njih može da se uspostavi dugotrajna, čak i hronična infekcija koja može trajati mesecima. Ali to su jako retki izuzeci“, dodaje dr Banko.

Serološki testovi

Serološkim testovima koji se danas koriste dokazuje se postojanje Igm i Igg antitela. Igm antitela govore o prisustvu akutne virusne infekcije i javljaju se u drugoj nedelji bolesti.

Igg antitela govore u prilog stare, preležane hronične infekcije, one infekcije koja nije na samom početku i obično se detektuju negde od treće nedelje od početka infekcije.

To znači da će u jednom trenutku pacijent biti pozitivan i na Igm i na Igg antitela – u trenutku kada Igm počinje da opata, a Igg počinje da se stvara.

Igg tela će mnogo duže trajati. Kod nekih pacijenata su trajala i po četiri meseca, kod nekih šest, a kod nekih i mnogo duže. Ovo zavisi i od početne koncentracije, ali to ne treba da brine one koji imaju dobro kliničko stanje.

Međutim, veoma je važan redosled testiranja, da se ne požuri sa serološkim testom,  zakasni sa pi-si-arom.

Vakcinacija i antitela

Posle vakcinacije nije obavezno da se urade serološki test kako bi se dokazalo postojanje antitela, ali je realnost da će mnogi biti radoznali. Serološka analiza se radi dve nedelje nakon primanja druge doze vakcine.

„Posle primanja prve doze vakcine, bilo kog proizvođača, smatra se da je prosečna zaštićenost oko 50 odsto, što znači da mnogi ljudi mogu da dobiju kovid posle prve doze, što se i dešavalo. Puna efikasnost vakcine se očekuje nakon druge nedelje posle primanja druge doze vakcine“, napominje dr Ana Banko.

Ali, moramo imati u vidu da Igg antitela možemo testirati samo na es-protein jer je to jedina zaštita koju nam daju sve trenutno raspoložive vakcine, a to je protein koji sprečava da se virus zakači za naše ćelije. U suprotnom, rezultati Igg antitela će biti visoki bez obzira koju virusnu infekciju imamo.

Bezbednost vakcina

Pandemija traje i sama od sebe se neće završiti. Vakcinacija je jedini način da se ona iskoreni. Pojedine kategorije stanovništva ne mogu da se vakcinišu i naša je obaveza da ih zaštitimo.

Ove vakcine su razvijane više decenija. RNK vakcine se razvijaju poslednje dve do tri decenije i to u onkologiji. Već postoje kliničke studije za karcinom pankreasa, a vršeno je i kliničko ispitivanje na vakcini za besnilo. RNK vakcine su nešto što je medicina i virusologija dugo čekala jer se smatra da je to budućnost.

„RNK vakcinom mi u organizam unosimo informaciju, slikovito rečeno, primamo SMS poruku. Naš genom ima informacije za sve što nam treba u našem organizmu. To je naš DNK. On je sakriven u jedru ćelije i on konstantno šalje SMS poruke. To je samo informacija. Ona uopšte ne ulazi u našu ćeliju i naše organele, naša mašinerija počinje proizvodnju es-proteina. A onda naš imunski sistem reaguje na tu pojavu i stvara tačno određena antitela“, naglašava gošća RTS Ordinacije, docentkinja dr Ana Banko.