Ne postoji univerzalni recept za balansiranu ishranu

Za svaku promenu ukorenjenih i stabilnih navika, kako je naučno dokazano, potrebno je 100 dana. Znači, najmanje tri meseca je potrebno da organizam prepozna promene koje smo napravili, da se ubrza metabolizam. Sve kraće od toga, donosi brze, ali kratkotrajne rezultate, naglašava gošća Jutarnjeg programa, Ana Todorović, specijalista nutricionista i dijetetičar.

U poslednje vreme dosta se govori o tome da je svako treće dete, zbog nepravilne ishrane i smanjene fizičke aktivnosti, gojazno. Naravno, problem gojaznosti je prisutan i kod ostale populacije.

„Nažalost, statistike su tako pokazale da je broj gojaznih ljudi u porastu, a razlog je sedatarni način života, upotreba kola, prevoznih sredstava i manjak fizičke aktivnosti. Kreću se samo deca koja se bave sportom, ali veliki deo, posebno starije populacije, često govori kako nema vremena za šetnju“, napominje gošća Jutarnjeg programa.

Balansirana ishrana podrazumeva unos svih hranljivih materija i apsolutno je u skladu sa individualnim potrebama pojedinca, jer nemaju svi iste enegentske potrebe, kao ni iste potrebe za proteinima, mastima ili ugljenim hidratima.

„Prvi korak je, uopšte, uvid u zdravstveno stanje organizma i podrazumeva laboratorijske analize, pregled lekara opšte medicine kako bi se napravio skener našeg organizma i na osnovu toga izradio individualno koncipirani jelovnik“, naglašava Ana Todorović.

Razmak između obroka bi trebalo da bude najmanje tri sata kako bi se prethodno uneta hrana dobro svarila i svi nutritijenti koji su uneti u tim obrocima bili iskorišćeni. Preporuka je da poslednji obrok uzmemo minimum dva sata pre odlaska na spavanje i da bude što laganija.

Osećaj gladi je poželjan osećaj u toku dijetetskih režima, ali mnogi ga poistovećuju sa gladovanjem i izgladnjivanjem. To nije isto.

„Osećaj gladi na dva do tri sata je dobar osećaj, jer to znači da smo uspostavili bolje varenje i da naš metabolizam dobro radi. Međutim, kada je izgladnjivanje u pitanju, to može dovesti do pada energije, do smanjene radne sposobnosti, do pada šećera u krvi i može doći, čak i do gubika svesti“, napominje doktorka Todorović.

Ipak, postoji univerzalni obrazac šta ne treba jesti, a to je, kako navodi nutricionistkinja, previše testa, koncentrovani šećeri, hemijski tretirana hrana, konzervirana i termički procesuirana hrana u dubokom ulju.