Prenošenje virusa, neobična otpornost i veza sa klimatskim promenama

Živo zverinje – tako je Levenhuk, otac mikrobilogije, nazvao najotporniji i najvitalniji oblik života – viruse. U životinjskom svetu ima oko 320.000 virusa, kod ljudi oko 5.000.

Najveće epidemije u poslednjih 50 godina izbile su zbog mikroorganizama koji su sa životinja prešli na ljude. Poslednji slučaj tzv. zoonotskog porekla je koronavirus.

Načelnica Odeljenja za mikrobsku genetiku i imunologiju na VMA, prof. dr Elizabeta Ristanović ističe da je više od 75 odsto mikroorganizama zoonoznog karaktera, kao i svaka dva od tri novoizolovana virusa.

„To su mikroorganizmi koji imaju specifične puteve prenosa, koji imaju svoje domaćine i životinje, ali i, kako mi kažemo, preskoče barijeru vrste i pređu na čoveka“, objašnjava dr Ristanović.    

Zašto su životinje samo prenosioci nekih virusa

Osamdesetih godina HIV je sa majmuna prešao na ljude, 2004. godine sa ptica je prešao ptičiji grip, kada se 2009. pojavila nova pretnja otkriveno je da je uzročnik prešao sa svinja. Smatra se da su za pojavu ebole i sarsa krivi slepi miševi za koje se sumnjalo da su preneli i najnoviji oblik koronavirusa.

„Svi idealni mikroorganizmi, odnosno paraziti nastoje da uspostave takav odnos sa svojim domaćinom u kom će oni moći da se u njemu replikuju, ali neće domaćina ubiti, jer kad ubiju domaćina onda i oni umiru. Idealni parazit je onaj koji uspeva da živi na račun domaćina, a da ga ne ubije ili bar da ga ne ubije brzo“, navodi potpukovnik asistent dr Željko Jadranin, načelnik odeljenja na Institutu za epidemiologiju VMA.

Sars koji se pojavio 2002. i mers 2012. godine iz iste su grupe koronavirusa, ali su ishodi bili drugačiji.

„Razlika između kovida, sarsa i mersa je upravo u strukturi proteina kojima se oni vezuju za receptore na ćeliji domaćina. Nema razlike u tom pogledu koji je složeniji već u brzini i putevima širenja, a to sve zavisi upravo od specifičnosti kojom se on vezuje za receptorske ćelije domaćina“, naglašava dr Ristanović.

„I kod sarsa i kod mersa imali smo znatno manje inficiranih nego što ih imamo sada. Od sarsa se inficiralo nešto oko 8.000 ljudi, a umrlo je 800, što znači da je smrtnost oko 10 odsto. Kod mersa je bilo još manje inficiranih, ali je smrtnost bila mnogo veća oko 30 do 40 odsto, u zavisnosti od regiona. Mi sad kod koronavirusa imamo oko 45.000 inficiranih i već preko 1.000 smrtnih slučajeva, znači da je smrtnost trenutno oko dva posto, ali još je rano davati ikakve precizne podatke jer epidemija u Kini još uvek traje“, kaže dr Jadranin. 

Globalno zagrevanje, virusi i epidemije 

Još jedan od razloga drugačijih posledica sarsa i kovida 2019 su i različite migracije ljudi i životinja. Tokom 2019. godine, avio-kompanije prevezle su 4,5 milijardi putnika. Pre deset godina samo 2,4 milijarde, zato se kovid 2019 lakše prenosi.

I klimatski uslovi bili su drugačiji pre 10 godina. Zbog globalnog zagrevanje danas topi se ledeni prekrivač u kome spavaju zaboravljeni virusi. Otopljeni led na Arktiku 2016. godine otkrio je leš irvasa star 75 godina a sa njim i virus antraksa. Dvanaestogodišnji dečak je tada preminuo, a najmanje 20 osoba bilo je zaraženo.

„Imali smo vrlo zanimljiv sučaj da je u predvečerje pojave svinjskog gripa, uprvo iz perifrosta Aljaske ekshumiran leš žene koja je umrla od španskog gripa 1918. godine. Iz njenog biološkog materijala rekonstruisan je virus španskog gripa koji je isto bio po tipu H1N1, što je, kada su ti rezultati objavljeni, otvorilo prostor za velike medijske spekulacije“, ukazala je dr Ristanović.  

Istraživanja su pokazala da su deca otpronija i na sars i na kovid 2019.

„Ne znamo da li se radi o karakteristikama virusa, da li se radi o imunološkim karakteristikama dece ili je uzrok epidemiološkog porekla jer kada je krenula epidemija u Kini su bili raspusti zbog Nove godine tako da deca nisu bila izložena preterano dejstvu ovog virusa“, kaže dr Jadranin.  

A dok se vakcina ne razvije ili virus ne iskoreni akcenat je na zaštiti. Ona može da dođe iz seruma rekonvalescenata, tj. ljudi koji su preboleli virus i imaju u krvi antitela koja mogu biti protektivna (zaštita) za pacijente koji su novooboleli.  

Adekvatna zaštita, dobra informisanost i jak imunitet neophodni su u borbi protiv svih  virusa.