Problem sa koronavirusom je što ga naš imuni sistem ne prepoznaje

Gost Jutarnjeg programa, profesor Vladimir Brusić, je bioinformatičar svetskog glasa i jedan od naših najcitiranijih naučnika u svetskim krugovima. Radio ja na SARS vakcini u Singapuru i vakcini za Svinjski grip na Harvardu, na klinici Dena Farber.

Prema poslednjim izveštajima do sada je u Kini registrovano preko 40.000 obolelih, a broj preminulih je oko 1.000. Od toga broja, samo je jedan oboleli preminuo van Kine. Kad se pogleda ova statistika zvuči gotovo neverovatno da je pre samo dva meseca ovaj virus bio potpuno nepoznat.

„Virusi se pojavljuju s vremena na vreme i izbijaju velike epidemije. Recimo, 1918. godine je bila španska groznica koja se proširila celim svetom. Koronavirus je prisutan u okolini, ima ga i u životinjama i u ljudima. Ova vrsta virusa izaziva, recimo, normalnu prehladu. Problem sa ovim virusom je to što je on sa životinja prešao na čoveka i nama je nepoznat, nemamo imunitet protiv njega“, napominje profesor Brusić.

Faktor koji se mora uzeti u obzir je da je taj virus zarazan, a drugi faktor je ponašanje ljudi. S obzirom na to da se infekcija pojavila uoči kineske Nove godine, kada oko 300 miliona ljudi putuje u roku od samo nedelju dana, u mnogome je doprinelo da se virus tako naglo proširi.

Način da se to spreči su veoma ozbiljne epidemiološke mere koje su i preduzete u Kini. Izolacija, obrada velikog broja podataka, tako da je situacija stavljena pod kontrolu. Još uvek je ozbiljna, ali je počela da jenjava, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Na osnovu poznate baze podatka, za samo nekoliko dana, 26. januara je već sekvencirana struktura ovog virusa analitikom velikih podataka.

„Ovaj proces u stvari kombinuje biotehnologiju sa analizom velikih podataka. Od momenta kada se virus pojavio do momenta kada je sekvenciran proteklo je u stvari jako malo vremena. Međutim, još uvek ne znamo kakva je interakcija tog virusa sa ljudskim organizmom. Podaci za sada pokazuju da je zarazan kao virus gripa, ali je problem što je nepoznat. A kada je ljudima nešto nepoznato, to je i nešto strašno, a najgore što može da se desi u takvim situacijama je panika“, naglašava profesor Brusić.

U Ženevi se održava svetski forum SZO, na kome učestvuje 400 stručnjaka koji analiziraju trenutnu situaciju i nastoje da predvide naredne korake. Najbolja zaštita od virusa i zaraznih bolesti su vakcine, naglašava profesor, i dodaje da sumnja da će za ovaj virus biti pronađena vakcina jer će, po svoj prilici, sam da nestane.

„Sada da razvijamo vakcinu protiv virusa za koji ne znamo da li će se pojaviti kasnije, nije potrebno. Međutim, ovo je već treći slučaj koronavirusa koji donosi zarazu. Bio je SARS, bio je MERS koji je krenuo iz Saudijske Arabije i ovo je treći slučaj, što znači da je koronavirus počeo da bude opasniji nego ranije i postavlja se pitanje da li ćemo da razvijamo vakcinu protiv koronavirusa koja će biti slična vakcinama protiv gripa“, navodi profesor Vladimir Brusić.

U slučaju koronavirusa prednost predstavlja tehnologije koje trenutno imamo. Imamo 5G mrežu koja može da poveže veliki broj uređaja, imamo programe koji analiziraju podatke u realnom vremenu, tako da postoje sajtovi na kojima se svakoga sata objavljuju aktuelne informacije.

Sa epidemiološke tačke gledišta, ističe gost Jutarnjeg programa, važno je pitanje koji ljudi obolevaju. U slučaju svinjskog gripa, obolevali su mladi, deca, srednjoškolci koji nisu imali imunitet, a stariji ljudi su bili otporniji zato što je virus svinjskog gripa bio u cirkulaciji pre nego što se mlađa populacija rodila. Kod koronavirusa niko nema imunitet i cela populacija je ugrožena.

„Problem sa vakcinama je u tome što virusi mutiraju. Menjaju svoje proteine, a vakcina funkcioniše tako što naša bela krvna zrnca i imuni sistem prepoznaje bolest koju smo već ranije imali. Vakcina nam aktivira tu memoriju i kada virus naiđe mi smo zaštićeni i kada i dobijemo infekciju njen nivo bude mnogo blaži. Sezonska vakcina se pravi tako što se vrši predikcija koji su virusi trenutno u cirkulaciji i koja je njihova sekvenca“, objašnjava na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, profesor Vladimir Brusić.