Pušači, potrudite se da ne ugrožavate svoje najbliže

Podaci iz Globalnog istraživanja o upotrebi duvana među mladima u Srbiji od pre dve godine su bili poražavajući. Ustanovljeno je da je 63 odsto učenika starosti 13 do 15 godina izloženo duvanskom dimu u svojim domovima i 61 odsto na zatvorenim javnim mestima.

Ovako velika istraživanja rade se na svake četiri godine, tako da se ovi rezultati smatraju relevantnim, jer je poznato da se situacija ne menja tako brzo, napominje Biljana Kilibarda, šefica Kancelarije za prevenciju pušenja u Institutu za javno zdravlje „Batut“.

„Svakako, situacija izloženosti duvanskom dimu odražava se i na učestalost pušenja jer praktično normalizuje jednu takvu pojavu. Poražavajuće je i to da se samo 12 odsto domaćinstava u Srbiji izjašnjava da je bez duvanskog dima. Dakle, uprkos opšte poznatim saznanjima da duvanski dim sadrži 70 odsto kancerogenih materija, samo 12 odsto stanovništva štiti svoju decu i svoje ukućane od izloženosti“, navodi gošća Jutarnjeg programa.

Na osnovu istraživanja koja su obavljena kod nas uočena je stopa smanjenja potrošnje cigareta, ali to ne znači da je došlo i do smanjenja upotrebe duvana, jer je došlo do ekspanzije upotrebe nargila.

Podaci koje ima Institut za javno zdravlje govore da oko 11 odsto dece od 13 do 15 godina puši cigarete, a devet odsto je 2017. godine pušilo nargile. Među srednjoškolcima, i to učenicima prvog razreda srednje škole, svako peto dete je pušilo nargilu.

„Trenutna zakonska regulativa prepoznaje nargile kao duvanski proizvod, međutim, zakonska regulativa je takođe omogućila i izuzetak pušenja u ugostiteljskim objektima“, ističe Kilibarda.

Poražavajući su i podaci da je 58,9 odsto učenika izloženo duvanskom dimu kod kuće, ali i da čak, 82,6 odsto dece koja su pušači nije naišlo ni na kakvu prepreku da kupi cigarete, iako je to zakonom zabranjeno.

„Ako vi kao maloletnik gotovo nesmetano možete da nabavite cigarete, onda govorimo o jednom društvu koje nije u stanju da zaštiti ni one najranjivije. S druge strane, ukoliko i kao roditelj ili porodica sa maloletnom decom, nismo u mogućnosti da nađemo načina da ne izlažemo decu rizicima pasivnog pušenja, znači da smo neodgovorni“, napominje Goran Zarić predstavnik Misije: kiseonik.

U Srbiji se već dugo čeka zakon o zabrani pušenja na javnim mestima, ali i mi kao pojedinci možemo da se suočimo sami sa sobom i uvek možemo da odlučimo da ne zapalimo cigaretu pred decom, jer, između ostalog, zna se i da deca počinju da puše zato što se ugledaju na starije, dodaje Zarić.

„Trudimo se na kreativnim radionicama koje organizujemo po osnovnim školama da redefinišemo šta to znači biti 'kul'. Nekada se činilo 'kul' da posle škole sa drugarima zapališ cigaretu, a podaci govore da je period od 13 do 15 godine upravo vreme kada se najčešće i počinje sa pušenjem, pokušavamo da im skrenemo pažnju da mogu biti 'kul' na mnoge druge načine koji su za njih mnogo korisnije“, naglašava Goran Zarić.

Povećanje cene duvanskih proizvoda jeste jedna od najefikasnijih mera za smanjenje broja pušača, međutim to povećanje mora da bude dovoljno da bi učinio duvan nedostupnim. Ipak, pored toga je potreban i čitav spektar drugih mera da bi se videli rezultati, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu Biljana Kilibarda, šefica Kancelarije za prevenciju pušenja u Institutu za javno zdravlje „Batut“.