Briga za dete ili postporođajna depresija – razlika postoji

Čak 80 odsto žena u prvih nekoliko dana posle porođaja ima simptome poremećaja raspoloženja. Mnoge imaju simptome koji su karakteristični za depresiju, kao što su poremećaji apetita, energije i spavanja što često otežava razlikovanje depresije i brige za dete.

Problem poremećaja raspoloženja pogađa oko tri do deset žena u periodu od godinu dana posle porođaja. Gost Jutarnjeg programa, neuropsihijatar, profesor dr Vladimir Diligenski naglašava da u tom periodu kod žena dolazi do velike promene u hormonalnom statusu. Žene tokom trudnoće imaju visok nivo progesterona koji posle porođaja naglo opada.

„U tom stanju dolazi i do fiziološke depresije, tako da se može razlikovati ta postporođajna tuga, koja je fiziološka i koja se javlja kod 80 do 90 odsto žena i koja je, otprilike, u prve dve do četiri nedelje prisutna, manje ili više, sa manjim i blagim simptomima i isto tako i prođe“, napominje dr Diligenski.

Međutim, postporođajna depresija u pravom smislu reči može da se javi u toku detetove prve godine, najčešće između druge i četvrte nedelje i traje mnogo duže. Situacija je stabilno depresivna, sa ozbiljnim simptomima neraspoloženja, nesanice, bezvoljnosti, kod jedne trećine žena javljaju se čak i suicidalne ideje, koje su najopasnije, dodaje profesor, tako da je ovakva stanja neophodno lečiti.

„Postporođajna depresija je mnogo češća kod mlađih žena, kod prvorotki i naravno, kod lošeg materijalnog statusa, lošeg odnosa sa suprugom, mnoštvom stresnih situacija. Sve to pospešuje veći procenat pojave depresivnih simptoma“, navodi gost Jutarnjeg programa.

Jedan od najočiglednijih simptoma je upravo odnos prema detetu. Same majke se žale da nemaju adekvatan emocionalni odnos i da se osećaju kao da dete nije tu, a ujedno se javlja i jak osećaj krivice zbog toga.

„Naravno, što je sređenija porodica i što su uslovi bolji, toga će biti manje. Ono što isto predstavlja problem je i to da ako su postojale depresivne epizode u prošlosti, posle porođaja se i te kako mogu pojaviti. Takođe, i u slučaju ako su bliski srodnici u nekim depresivnim problemima. Dakle, nasleđe ima značajnu ulogu“, napominje prof. dr Diligenski.

Važno je napomenuti da se iz ovakvih stanja mogu izroditi psihoze, doduše u malom procentu, ali negde od 0,1 do 0,2 odsto preraste u postpartalnu psihozu koja je veoma ozbiljno oboljenje i tu je potpuno primetno da je pacijent potpuno odsutan, sa mnoštvom drugih simptoma psihoze, kao što su halucinacije u 50 odsto slučajeva, manija gonjenja i slično. Takve situacije zahtevaju hitnu hospitalizaciju i prekid dojenja.

Obične, fiziološke depresije traju po nekoliko dana. Međutim, ako takvo stanje traje duže od mesec dana, neophodno je zatražiti stručnu pomoć. Ukoliko su problemi vidljivi i stresne situacije očigledne, psihoterapija je veoma efikasna, no, u drugim slučajevima se primenjuje i medikametozna terapija.

„Još veći problem predstavlja pojava depresije u trudnoći. Često je genetski uslovljeno i neprijatno je jer ne može da se da odgovarajuća terapija. Srećom, postoji puno antidepresiva koji su potpuno neškodljivi za plod, ali, ipak, zlatno je pravilo da u trudnoći ne treba uzimati ništa od takve vrste lekova“, napominje neuropsihijatar, dr Vladimir Diligenski.

broj komentara 0 pošalji komentar