Mišići su najbolja zaštita protiv rezistencije na insulin

Da bi insulin uspeo da ostvari svoje delovanje, a njegova funkcija je da kontroliše koncentraciju šećera u krvi, događa se da u trenutku kada nam je potrebna veća količina insulina dolazi do rezistencije, objašnjava gost Jutarnjeg programa, profesor dr Miloš Žarković, endokrinolog sa Klinike za endokrinologiju i bolesti metabolizma KCS.

„To ne bi bilo tako strašno da insulin nema i neke druge efekte koji nisu povoljni. Utiče na druge ćelije koje se onda umnožavaju. Utiče na lipide. To je vrlo kompleksan problem koji se najčešće javlja kod gojaznosti, kod sindroma policističnih jajnika, u stresu, kada lučimo hormone koji su kontra insulinu, rano ustajanje, nedostatak sna, sve to dovodi do nastanka rezistencije na insulin“, ističe profesor Žarković.

Stanje našeg organizma zavisi od toga kako se uklapa u spoljašnju okolinu, što znači da moramo uspostaviti neki sklad, jer ukoliko izađemo iz nekog ritma, organizam reaguje i brani se.

Rezistenciju na insulin je potrebno posmatrati kao metabolički sindrom, naglašava profesor, jer je to udruženost određenih kliničkih i jasno vidljivih faktora – gojaznosti, povećan obim struka, što je pouzdan parametar, poremećaj lipida – i ukoliko imamo sve ove preduslove, nije potrebno ni da kontrolišemo insulin.

„Uvek može da se izmeri koncentracija insulina i šećera u krvi i na osnovu njihovih odnosa, putem matematičkih formula ili pomoću testa opterećenja će se dobiti precizni podaci“, napominje gost Jutarnjeg programa.

Dijabetes tipa dva je praktično uvek u vezi sa rezistencijom na insulin i vrlo često tome prethodi dugačak period koji možemo da predupredimo.

Problem je što se rizik relativno povećava sa godinama, pre svega zbog gojaznosti i nedovoljne fizičke aktivnosti. Posebno je opasna takozvana, sarkopenijska gojaznost, odnosno, nedostatak mišićnog tkiva jer su mišići glavni potrošači šećera i oni omogućavaju adekvatno delovanje insulina.

U suštini, sve se vrti oko četiri grama šećera, što je kafena kašičica šećera i to je količina šećera koja se nalazi u krvi čoveka od 70 kilograma.

„Najbolji način lečenja je modifikacija načina života. Pazite šta jedete, smršajte, budite fizički aktivni, naspavani i kada sve to saberete bićete dobro. Ali to je teško, mada je najbolje i vrlo uspešno. Zato koristimo lekove čega se pacijenti mnogo bolje pridržavaju nego ovih drugih uputstava“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu profesor dr Miloš Žarković.