Minimalno povećanje najniže zarade značajno popravlja mentalno zdravlje

Stope samoubistava uglavnom opadaju u ostatku razvijenog sveta, dok Sjedinjene Države u ovoj tragičnoj statistici beleže značajne stope rasta.

Nova studija urađena u Americi sugeriše da bi povećanje minimalne zarade po satu u svakoj državi za samo jedan dolar u periodu od 1990. do 2015. godine sprečilo više od 27.550 samoubistava.

Ovi nalazi odnose se na radnike sa srednjoškolskim obrazovanjem ili nižim, ali ne i na one sa višom ili visokom školskom spremom, a efekti su najizraženiji u periodima kada je stopa nezaposlenosti visoka.

„Samoubistvo je često povezano sa finansijskim stresorima, poput gubitka posla, duga ili bilo koje vrste finansijskih poteškoća, ali se manje zna o tome kako pojedine ekonomske intervencije, kao što je povećanje minimalne zarade, utiču na ove faktore rizika“, ističu istraživači u svom radu.

U nameri da potvrde ovu hipotezu, tim je obradio ogromnu količinu podataka iz svih 50 država i Vašingtona o broju samoubistava, tokom svakog meseca između 1990. i 2015. godine u populaciji od 18 do 64 godine, i uporedili te podatke sa promenama minimalne cene rada.

Trenutno je na saveznom nivou mninimalna cena rada po satu 7,25 dolara, mada je u pojedinim državama i veća. U 36 država cena rada je bila ista kao na saveznom nivou 1990, ali do 2015. godine taj paritet se održao samo u 21 državi. Tokom tih 25 godina studija je zabeležila 478 promena minimalne cene rada.

Na osnovu zabeleženih promena, istaživači procenjuju da je stopa samoubistava opadala od tri i po do šest odsto za svaki dolar pavećanja minimalne zarade za zaposlene koji imaju srednjoškolsko obrazovanje ili niže (populacija među kojom je u ovom periodu zabeleženo 399.206 samoubistava), sa mnogo većim padom, verovatno, tokom perioda visoke nezaposlenosti.

Tim nije primetio statističko smanjenje stope samoubistava na osnovu povećanja minimalnih plata za one sa višom ili visokom školskom spremom (u ovoj grupi 140,176 ljudi je oduzelo sebi život u posmatranom periodu).

„Nismo primetili nikakav efekat kod odraslih sa fakultetskim ili višim obrazovanjem, što sugeriše da povećanje minimalnih plata može umanjiti razlike u mentalnom zdravlju i smrtnosti među različitim socio-ekonomskim grupama“, pišu autori studije.

S obzirom na to da je ovo bila opservacijska studija, što znači da predstavljeni podaci nisu dovoljni dokazi za potvrdu hipoteze, ali utvrđena veza je dobar pokazatelj da smanjenje ekonomskih stresora može imati pozitivan uticaj na mentalno zdravlje.

Nadalje, ova studija je bila deo većeg istraživanja koje se bavilo ispitivanjem uticaja povećanja zarada na mentalno zdravlje u ranjivim društveno-ekonomskim slojevima društva.
Samoubistvo je trenutno jedan od prvih 10 vodećih uzroka smrti u Sjedinjenim Državama, a procjenjuje se da je samo u 2017. godini bilo 47.000 samoubistava koja su se mogla sprečiti. Samoubistva su u porastu posebno u starosnoj grupi od 18 do 24 godine.

Da bi se zaustavio ovaj zabrinjavajući trend, istraživači napominju da je potrebno delovati kako bi se zaštitile najugroženiji i najsiromašniji slojevi društva – a poveđanje minimalne zarade bi mogao biti jedan od vrlo efikasnih načina da se to postigne.