Aerozagađenje, da li samo košava Srbiju spasava

Došli smo do stadijuma kada se u Srbiji više ne zna da li je magla zaista magla ili je posledica zagađenog vazduha.

Neki gradovi, poput Pančeva ili Bora, decenijama su već ugroženi što se aerozagađenja tiče, ali je fenomen da se građani brojnih gradova, koji u prošlosti nisu imali problem, sada bore da udahnu svež vazduh.

„Svakako najveći problem je potrošnja fosilnih goriva. Mi se prevozimo tako što koristimo naftu, grejemo se tako što koristimo ugalj ili drva, a struju proizvodimo tako što sagorevamo ugalj. To je dominantan izvor zagađenja i moramo da radimo na tome da smanjimo upotrebu fosilnih goriva“, ističe direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović za RTS.

Pripremiti građane na nepopularne mere 

Ono što je, prema njegovim rečima, veoma važno je da se u narednom periodu preko medija i nevladinog sektora građani pripreme za promene koje treba da nastupe.

„Prvi korak je da lokalne samouprave donesu akcione planove, koji bi podrazumevali određena odricanja od građana. Često se gradonačelnici boje da preduzmu mere jer bi one bile nepopularne i ne znaju kako bi ih građani prihvatili“, navodi Radović.

Primera radi, to bi značilo da bi vozači morali da žrtvuju svoj luksuz i smanje korišćenje automobila.

Što se Beograda tiče, veliki problem čini i broj vozila, kojih ima između 700.000 i milion, a prestonica je projektovana za 500.000.

Zbog toga, objašnjava Radović, moramo da se ugledamo i na strane metropole koje su se već suočile sa ovakvim problemima i povukle određene poteze.

„Moramo biti spremni na određene mere - da ne možemo biti sami u vozilu, da plaćamo taksu za ulazak u grad kao u Londonu, u Parizu postoje vinjete koje su diversifikovale vozila u četiri kategorije u zavisnosti od toga koliko gasova ispuštaju“, kaže Radović, dodajući i da treba uvesti olakšice za one sa električnim vozilima.