Zbog mraza, zagađenosti vazduha i magle povećava se broj srčanih udara

Zima i niske temperature nose određene rizike kada je u pitanju zdravlje srca i kardiovaskularnog sistema. Hladan vazduh intezivira rad organizma, naročito srca i pluća.

Poznato je i da niske temperature podižu krvni pritisak, a istraživanja pokazuju da pad temperature od dva stepena podiže broj srčanih udara za dva odsto u periodu od dve nedelje od zahlađenja.

Gost Jutarnjeg programa dr Srđan Bošković, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, navodi da od kada je ustanovljena Mreža za zbrinjavanje akutnih infarkta miokarda, 2016. godine, postoji jasan statistički podatak o porastu broja akutnih infarkta u  Beogradu i okolini za 30 do 40 odsto u periodu od novembra do marta, znači, u mesecima koji se odlikuju mrazevima, niskim temperaturama, dosta velikom zagađenošću vazduha i maglom, koja je takođe jedan od faktora rizika za pojavu infarkta miokarda.

„Čovek je vrlo složena mašina sa velikim brojem rezervnih delova, međutim, tako smo napravljeni da vrlo zavisimo od spoljašnjih agenasa. Prosto, kada je mnogo hladno, organizam pravi, takozvanu, redistribuciju krvotoka. Ondosno, trudi se da se unutra utopli. Tako se povećava udarni volumen, povećava se količina krvi koju srce treba da ispumpa da bi prokrvilo kako treba periferne organe – bubrege, noge, mozak i sve ostale. Samim tim se povećava potrošnja kiseonika u srčanom mišiću“, objašnjava doktor Bošković.

Lekari znaju da su angina, infarkti, problemi sa krvnim sudovima koji ishranjuju srčani mišić  posledica disproporcije potreba organa za kiseonikom i dopremanja tog kiseonika, dodaje doktor.

„Kada imate suženje na krvnom sudu matematika je vrlo jednostavna. Ukoliko je potrebno pet litara u minuti, vaš broj otkucaja srca je 60, 70. Tačno se zna koliko je udarni volumen i koliko srce ispumpa krvi u jednom otkucaju. Preko zime se taj volumen povećava, ne preterano, za 10 do 15 odsto, ali to je dovoljno da napravi probleme kod ljudi koji već imaju potencijalnu mogućnost za postojanje tih problema“, napominje gost Jutarnjeg programa.

Osnovni savet kardiologa je da ne menjamo stvari koje nam prijaju.

„Ukoliko ste kao srčani bolesnik navikli na šetnju, nastavite, samo nemojte to raditi u najhladnijim periodima dana, odnosno ujutru, i smanjite ritam šetnje. Ako ste išli dva do tri kilometra na sat, smanjite na pola“, preporučuje dr Srđan Bošković.

Redovno uzimajte terapiju.

Obavezno treba voditi računa o faktorima rizika, ishrani na prvom mestu, jer zaboravljamo da su neka jela ubice o kojima uopšte ne razmišljamo.

Tokom zime se povećava i broj pacijenata sa hipertenzijom, a ona je okidač i srčanog udara, ali i manifestacije srčane slabosti. Hepertenzija korelira sa načinom ishrane i sa fizičkom aktivnošću.

„Ukoliko pacijenti, a uglavnom su to ljudi u starijoj životnoj dobi, imaju strah ili dobiju tegobe kada izađu napolje, neka bar šetaju po kući, neka šetaju po hodniku, jer sedenje je, uz ishranu, jedan od najgorih faktora rizika“, ističe gost Jutarnjeg programa.

Takođe, neke stvari treba kontrolisati češće preko zime, na prvom mestu, visinu krvnog pritiska, jer on ima tendenciju da raste i samim tim pokreće spiralu neželjenih događaja koja kada krene teško se zaustavlja.

Ova upozorenja se posebno odnose na pacijente koji su preživeli infarkt i koji imaju hronične probleme.

Na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, dr Srđan Bošković ističe da je šokiran brojem bolesnika sa infarktom i srčanom insuficijencijom mlađih od 40 godina. Taj porast je za poslednje tri godine d 25 do 30 odsto u odnosu na celu populaciju. Isti trend je zabeležen i u svetu.

Šta je direktan uzrok tome, još  nije utvrđeno. Najčešće je u pitanju genetska predisponiranost udružena sa velikom izloženošću faktorima rizika i stresom, koja dovodi do ubrzanja procesa i spuštanja starosne granice.