Praznici su prošli, kako sada da se opet vratim na posao

Noge su vam teške, ne ulazi vam se u auto, a još manje vam se ne trči za tramvajem... Jedva ste se probudili i nemate snage – otišla na varenje sarmi i pečenja.

Posao? Pa uopšte i ne znate kako ste se našli na tom mestu! I to 15 godina!

Kad malo razmislite, frilenser status uopšte nije loša stvar, a ni neplaćeno odsustvo, malo da se putuje. Oduvek ste želeli da kampujete po Evropi natenane... Razne čudne misli motaju vam se po glavi... Mozak je na holesterolu i šećerima, pa nije ni čudo. 

I tako, u tom nekom kriptodepresivnom stanju, procesom koji boli, lagano se budite i prihvatate da ipak – morate da zaradite lični dohodak!

Za utehu, niste jedini koji odgovara više-manje datom opisu. Veliki broj ljudi se bori sa ravnodušnošću, anksioznošću i drugim stanjima, kada posle više dana provedenih u toplom trosedu, šetnjama i druženju, moraju nazad na posao.

Ljudi uglavnom imaju tendenciju da praznike povezuju sa opuštanjem i zabavom, a radni dan sa naporom, pa su skloni da preterano zacrne ideju početka ponovnog rada.

Više žalimo za zabavom nego zbog toga što moramo opet na posao  

Psiholozi navode istraživanja koja su pokazala da je za efekat „neprijatnosti na početku rada“ odgovorno smanjenje zadovoljstva do kojeg je došlo nakon završetka praznika, pre nego povećanje neprijatnih stavova prema samom odlasku na posao (iako je i to moguće, ali u načelu, većinski je ono prvo).

„Dakle ideja 'nema više zabave' je suštinski dominantno bolna, a ne 'ponovo moram da radim', ističe psiholog Fedor Munižaba i dodaje da se prevazilaženje ovog problema može bar delimično, a nekada i u potpunosti, olakšati sledećim mentalnim zahvatima:

• Sagledati činjenicu da je „ovaj sad trenutak“ jedini garantovani momenat u mom životu, i da mogu iz njega da izvučem najviše i najbolje što mogu.

• Argumentovati sebi zašto ima smisla da se aktiviram i vratim u ritam „Danas ću učiniti nešto što me čini srećnim/srećnom“.

• Danas je novi početak – moja šansa da živim.

• Jedino što mogu da uradim je najbolje što mogu.

• Usporiću i biću svestan malih i jednostavnih životnih zadovoljstava.

• Doći malo ranije na posao i popiti kafu i pročitati novine pre upuštanja u rutinu posla.

• Početi sa lakšim zadacima, pa gradualno preći na teže – ili alternativno ako vas čeka neki neprijatan zadatak, onda se bacite prvo na njega, jer ukoliko ga odlažete, može se desiti da vam duže stoji nad glavom kao crni oblak – rešenje ove suprotnosti je da i jedan i drugi savet mogu biti pogodni u zavisnosti od tipa vaše ličnosti. Ako imate problem sa težim zadacima, bacite se prvo na taj „teži“, a ako načelno nemate, izaberite lakši start.

• Naći nešto (zakazati) čemu ćete se radovati i što ćete željno iščekivati nakon angažmana (na primer ručak sa prijateljem).

Borba na nekoliko frontova

Osim saveta psihologa, potražili smo i savete nutricioniste. Poznato je da se, uz pomoć odabranih namirnica, spremno mogu dočekati radni izazovi. Telo treba vratiti u normalno stanje, ali to ne znači da posle masne božićne trpeze treba gladovati, već se uobročiti i imati redovno tri obroka.

Detoksikacija je jedan od mehanizma koji će pročistiti organizam i vratiti mu snagu.

„Detoksikacija se može izvesti na tri načina – mokraćom, znojenjem i redovnom stolicom“, objasnila je za Internet portal RTS-a, nutricionista Milka Raičević iz udruženja „Svi na vagu“.

„Čišćenje organizma znojenjem podrazumeva odlazak u saunu, detoksikacija mokraćom će biti uspešna ako pijete više tečnosti, naročito vode i čajeva, dok je redovno pražnjenje takođe od velike važnosti za pročišćavanje organizma, što se može postići konzumiranjem hrane bogate vlaknima“, objasnila je Raičevićeva.

Naravno, kretanje je neizbežno i, ako već ne trenirate nešto, stručnjaci preporučuju bar jednočasovnu laganu šetnju svakog dana.

Nije važno samo šta jesti, već i kako jesti

Za doručak se preporučuju ovsene kaše sa celim zrnom žitarica. Treba izbegavati sušeno voće, jer smo toga dosta uneli tokom posta. Uz to je preporučljivo popiti limunadu sa medom ili propolisom, ili napitak od limuna i đumbira – naravno bez šećera, što će nas „napuniti“ energijom i dati snagu za novi radni dan.

„Treba odmoriti telo od mesa, a naročito od mesnih prerađevina i jakih sosova, jer će telo tako prikupiti snagu za poslove koji su na čekanju“, rekla je Milka Raičević i dodala da se snaga organizmu vraća i kroz jačanje imuniteta, a to se u ovom periodu godine može postići i hranom kakva je bundeva, maslinovo ulje (za nadoknadu vitamina D) ali i cvekla.

Dva dana posta nedeljno bi takođe bilo poželjno.

Važno za pripremu cvekle: Cveklu nikako ne treba kuvati, jer se tako gube njena hranljiva svojstva. Treba je jesti svežu ili pečenu u foliji.

Raičevićeva savetuje malo više supa, i to onih prirodnih i posnih, od povrća, uz savet da je uobročenost jako važna. Dakle, treba poštovati ritam obroka, jesti polako, i uz sto.

„Lagano žvakanje hrane je od ključnog značaja. Naša pljuvačka je ništa drugo do probiotik i treba je iskoristiti uz strpljivo konzumiranje hrane, zalogaj po zalogaj, uz uživanje...“, objasnila je nutricionistkinja.

Salate i turšija, uz ukiseljene mlečne proizvode su takođe dobar lek za oporavak organizma posle slavskih i prazničnih bogatih stolova.

Za kraj dana, uz sveže sirovo povrće, i eterična ulja posebno će od pomoći biti zelena salata koja daje osećaj sitosti i pomaže da zdravo utonemo u san.

Ostale namirnice koje stručnjaci preporučuju u cilju povratka snage (i fizičke i fizičke) su kuvana pšenica, ovas i raž, bademi, orasi, nar, kelj...