Smenski rad opasan po zdravlje

Možda će odgovor na ta pitanja dati istraživanje koje je urađeno u Oksfordu, gde su istraživači došli do zaključka da radni dan treba da počne u 10 sati, studentima predavanja u 11, a škola u 8.30 sati.

Gostujući u Jutarnjem programu, profesor Vladimir Diligenski, psihoterapeut istakao je da ljudi koji ustaju rano moraju  da se prilagode na svoj način, a tu cenu će platiti svojim zdravljem.

„Najprirodnije je da neko prati svoj bioritam, postoje ljudi 'sove' i 'ševe', koji su ranoranioci, i oni koji noću vilene i teško mogu da zaspe“, istakao je profesor.

Profesore, šta vi kažete na istraživanje sa Oksforda o predloženom početku radnog dana ?

„Mislim da su to ljudi 'sove', kojima ne odgovara jutro, ali za decu su pravila drugačija, jer se mala deca bude tokom noći, pa im odgovara da spavaju do osam ujutru. Starija deca su univerzalna, i tu postoji gen koji se nasleđuje od oca ili majke“, rekao je profesor.

Dodaje da po jednom istraživanju broj partnera u populaciji od 18 do 36 godina, broji oko tri odsto ljudi koji pripadaju grupaciji 'ševa', a oko 18 odsto ljudi koji pripadaju 'sovama'.

Stručnjaci sa Oksforda kažu da ukoliko terate radnike mlađe od 50 godina da dolaze na posao, pre deset sati, pojaviće se kontraproduktivne stari, depresija, alkoholizam.

„To je tačno, jer ljudi 'sove' obolevaju od depresije, jer ne mogu da stignu na prepodnevne događaje. Iskustvo pokazuje da čovek može da se prilagodi“, ističe profesor.

Da li kontraproduktivan smenski rad?

„Smenski rad utiče na zdravlje, tu se pojavljuje i hipertenzija, stres i haotični način života. Imate profesije koje su određene za ljude 'ševe' i ljude 'sove'. Ovo je vreme protiv porodice i ne odgovara fiziologiji čoveka.

Bitno je usredsrediti se na sebe i naći posao prema svojoj sklonosti. Motivacija i kreativnost isto tako veoma su važni za posao, osluškujte sebe koliko možete“, zaključio je profesor Vladimir Deligenski.