Personalizovana onkologija – terapija po meri svakog pacijenta

U svetu svake godine od raka oboli oko 18 miliona ljudi. Na polju borbe protiv karcinoma dešavaju se velike promene, a u narednoj deceniji biće još izraženije. Nova era u medicini počela je dešifrovanjem ljudskog genoma. Skup u Cirihu o personalizovanoj medicini, okupio je naučnike koji se bave ovom oblašću.

Kako se svaka bolest razlikuje, tako je i sa rakom kao bolešću. Do danas je otkriveno oko 250 vrsta karcinoma i oko 350 gena koji doprinose razvoju raka.

„Rak je genska bolest i jedna od ideja jeste da u ranoj fazi uradimo genomsko profilisanje. Takvim testovima otkrivaju se greške na genima koje dovode do karcinoma. Nakon što se podaci obrade najsavremenijim kompjuterskim algoritmima, predlažu se terapije specifične baš za tog pacijenta“, rekao je dr Oliver Blek iz Švajcarske.

Zahvaljujući tome Brajs Olson danas živi, iako mu je pre šest godina otkriven karcinom prostate, koji je metastazirao.

„Imao sam sreću, jer radim u kompaniji koja sarađuje sa genomskim istraživačkim centrima. Na osnovu toga sam svom doktoru tražio da mi uradi takvo ispitivanje. Da nisam to uradio, bio bih danas mrtav“, kaže Brajs Olson.

Da i genetika utiče na razvoj tumora, uverila se i Suzan Meklur.

„Dva puta sam imala rak dojke. Mama je imala rak dojke, sestra rak pluća, a baka i rak dojke i pluća. Shvatila sam da se kod nas nešto dešava na genetskom nivou. Ljudi o tome ne znaju i zato sam odlučila da pokrenem časopis“, izjavila je Suzan Meklur iz SAD.

Ovakvo testiranje se uveliko primenjuje u pojedinim svetskim ustanovama.

„U mojoj ustanovi radimo genomsko profilisanje pojedinih karcinoma. Kod raka pluća imamo nekoliko mutacija, za koje već sada imamo nove lekove. Ukoliko mutacija postoji, pokazano je da je sa tim lekovima preživljavanje pacijenata veće“, otkriva prof. dr Alvin Kramer sa Univerziteta u Hajdelbergu, u Nemačkoj.

„Da bi se ovo primenjivalo, mora da postoji dijalog između nosilaca lokalnih zdravstvenih sistema – onih koji ga obezbeđuju, plaćaju, vlade, farmaceutske industrije“, izričit je Džoš Lauer, ekonomista iz Švajcarske.

Svake godine u svetu od raka premine više od devet miliona ljudi, a svaki drugi u najproduktivnijem periodu života.

 

 

broj komentara 1 pošalji komentar
(utorak, 10. dec 2019, 15:41) - Mirjana [neregistrovani]

Personalizovana onkologija

"Celija u kojoj nema kiseonika ima maligniteta"Warburg,dvostruki Nobelovac.Nauka je posle toga napravila kiseonik u kapima koji se rastvara u vodi i tako se pije(ribe tako disu!),ne vezuje se nizajednu celiju u organizmu,prolazi i najsitnije krvne sudove i hrani celiju,kancerogena celija nema cak do 90 % kiseonika u sebi.Prvi je ovaj kiseonik koristila NASA za potrebe ispitivanja kosmosa.Ima ga i u Srbiji i ne pomaze samo kod kancerogenih celija gladnih kiseonika,vec kod svakog zdr.problema u organizmu celijama tog tkiva prvo nedostaje kiseonik.Jos je neprevazidjeni genije,a nas,N.Tesla predvideo 1892 god. da ce narodima na zemlji nedostajati kiseonik-i to je danas!Ima ga u atmosferi zemlje samo od 12-15%