Kardiovaskularna oboljenja odnose 60 odsto populacije u Srbiji

Ulazak na Kliniku za kardiohirurgiju, koja izgleda više nego prijatno, ipak nije prijatan, jer se ovamo dolazi zbog ozbiljnih zdravstvenih problema.

„Volim da kažem da je kardiovaskularna patologija najvažnija patologija, često mi kažu da je to hrabra izjava, jeste hrabra, ali je i tačna. Zašto je najvažnija, zato što 60 odsto svih smrtnih slučajeva u Srbiji upravo otpada na kardiovaskularna oboljenja“, rekao je prof. dr Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju u Nišu.

Najdan Najdanović je mislio da će mu posle infarkta ugradnja stenta pomoći, ali mu je rečeno da je potreban bajpas.

Zabeležili smo četiristotu operaciju srca ove godine, koje u proseku traju šest sati. Za veliku odgovornost je, kažu, najvažniji timski rad.

„Mi imamo sada odgovornost da mlade uvedemo u taj posao, da se nađemo tu mladim lekarima, da zajedno sa celim našim timom – sa profesorom i ostalima napravimo jednu ekipu koja ide samo napred“, istakla je instrumentarka Ružica Milosavljević.

Iako nedostaju lekari, na klinici radi mnogo mladih ljudi, tridesetšestogodišnji Milan Lazarević ima dve specijalizacije, zadovoljstvo je raditi na klinici koja je, kako kaže pionir, u uvođenju novih metoda i tehnologija.

„Ova laboratorija vrši i detekciju određenih laboratorijskih markera koji se oslobađaju u toku akutnog oštećenja srca miokarda, tako da mi ovde na ovih 50-ak kvadrata u roku od 15 minuta imamo praktično kompletan uvid“, rekao je dr Milan Lazarević, pomoćnik direktora klinike.

„Želimo da otvorimo kardiohiruršku hibridnu salu, to bi bila sala gde bi se u isto vreme radile hibridne procedure, operacija na otvorenom srcu kombinovana sa interventnom kardiološkom procedurom“, napominje prof. dr Dragan Milić.

Od početne liste čekanja pre pet godina od oko 350 ljudi, sada na intervenciju u Nišu čeka 60 pacijenata iz cele jugoistočne Srbije.