Mozak koji prkosi logici – aktivnost jedne polovine mozga

Osobe koje žive relativno normalnim životima sa mozgom koji je većim delom oštećen ili mu nedostaje deo, često deluju nestvarno.

„Koliko god bilo neobično, postoje osobe koje mogu da žive sa pola mozga, ponekad vrlo mala lezija mozga, poput moždanog udara ili traumatične povrede mozga, poput biciklističke nesreće ili tumora mogu imati pogubne efekte“, rekla je neurolog Dorit Kliman.

Novo istraživanje o ljudima kojima nedostaju čitave polovine mozga pružilo je uvid u to kako je tako nešto uopšte moguće, otkrivajući izuzetnu sposobnost ljudskog mozga da obavlja više zadataka kada mu određeni delovi nedostaju.

„Skoro da možete da zaboravite na njihovo stanje kada se prvi put sa njima sretnete. Kada sedim ispred računara i gledam ove MRI snimke koje pokazuju samo pola mozga, i dalje se čudim da oni dolaze od istog čoveka koga sam upravo videla, sa kojim sam razgovarala, koji hoda i koji je odlučio da posveti svoje vreme istraživnju“, rekla je neurolog Dorit Kliman sa Tehnološkog Instituta u Kaliforniji.

Šest učesnika studije prošlo je zastrašujuće postupke uklanjanja jedne od hemisfera mozga tokom detinjstva, kako bi se izlečili od retkih i ekstremnih tipova epilepsije. Procedura se naziva hemisferektomija i koristi se samo ako su napadi „katastrofalni“ ili lekovi nisu pomogli.

„Zaista je neverovatno šta ovi pacijenti mogu da urade. Njihove kognitivne sposobnosti su i dalje izuzetno visoko delujuće s obzirom na to da im nedostaje polovina moždanog tkiva“, istakla je doktorka.

Studije ukazuju da su aktivnosti unutar mreže povezane sa sposobnostima poput upravljanja motorikom, dok su veze između mreža ključne za izvršne sposobnosti poput radne memorije.

„Čini se da su njihove moždane mreže višestruke“, izjavila je za Njujork Tajms neurolog Marlen Bermen sa Univerziteta Karnegi Melon, koja nije bila uključena u to istraživanje.

Ovo povećanje veze između mreža pokazuje kako preostali delovi mozga nadoknađuju gubitak, kako bi održlii kognitivne funkcije i svest, objašnjavaju istraživači u svom radu.

Oni ističu da zbog veoma male veličine uzorka nisu bili u mogućnosti da uspostave vezu između razlika u aktivnostima mozga i specifičnog ponašanja.

U budućim istraživanjima, tim želi da istraži kako ove moždane mreže rade zajedno da nadoknade oštećene ili nepostojeće delove mozga tokom određenih zadataka, za razliku od stanja mirovanja koja su ovde testirana.

broj komentara 1 pošalji komentar
(subota, 23. nov 2019, 11:10) - anonymous [neregistrovani]

Vazi samo u ranom djetinjstvu

da se odstrani jedna hemisfera mozga i to do pete godine zivota pacijenta.