Od svoje bolesti razvio porodični posao

Siniši Prostranu je pre sedam godina otkriveno autoimuno oboljenje-celijakija, tačnije netolernacija na gluten. To znači da on uopšte ne sme da jede proizvode sa pšenicom, ječmom, raži i zobi.

„Već prvog dana nakon što su mi otkrili celijakiju sam shvatio da ne može nigde da se kupi svež bezglutenski proizvod. Od tada mi se javila ideja, jer sam ranije radio kao pica majstor, odnosno kao kuvar i samim tim iz iskustva sam krenuo da eksperimentišem kod kuće“, kaže Siniša.

Nakon nekoliko neuspelih hlebova, tvrdih kao kamen, Siniša je sa suprugom Ivanom ipak uspeo da napravi proizvode koji mu prijaju, ali koje su i ostali poželeli na svojoj trpezi. Na tragu te želje, porodica Prostran odlučuje da pokrene posao, sa, kako kažu, minimalnim ulaganjima.

„Trebalo je kupiti opremu, trebalo je iznajmiti lokal, ali smo neke stvari uradili sami, sami smo napravili pult, sami smo krečili lokal sa nekim minimalnim ulaganjima krenuli u priču, imali ideju o tome da tržište postoji s obzirom da smo i mi sami iz te priče i znali smo koliko je bezglutenska ishrana van kuće potrebna ljudima kojima je to jedini izbor“, objašnjava supruga Ivana.

Otkada se teniser Novak Đoković podvrgnuo bezglutenskoj ishrani interesovanje za nju sve je veće. Ipak, Ivana i Siniša tvrde da je tržište u Srbiji vrlo malo, s obzirom na to da se procenjuje da 70.000 ljudi boluje od celijakije.

Upravo neki od njih su i mušterije ove pekare. Iako se često misli da je ishrana bez glutena pomodarstvo, ovde nam govore da kod njih dolaze isključivo ljudi koji su na alternativnom načinu ishrane. Tek pokoji kupac, koja nije alergičan na žitarice, želi da proba nešto drugačije.

„Alternativa tim žitaricama su proso i heljda. One su ovde najzastupljenije. Imate i kinou i amarant, koje su malo egzotičnije i nisu toliko primerene našem području i nisu toliko zastupljene, tako da je naša proizvodnja suštinski zasnovana na kombinaciji pirinča, heljde i prosa“, navodi Ivana.

To što se pojedine namirnice isključuju, ne znači da se smanjuje ukus, objašnjavaju nam. Ne smanjuje se ni mogućnost šta sve možete napraviti, pa tako u kuhinji nastaju i pica, mafini, razni kolačići i najvažnije - hleb. Ono što je drugačije je sam način pravljenja proizvoda.

„Potpuno je različito od svega što znate o testu pre nego što uđete u fenomen proizvodnje bezglutenskog testa, gluten je suštinski lepak, gluten je protein koji daje elastičnost testu“, navodi

„Ista količina testa ne traži istu količinu vode, sve je drugačije, količina ulja, kvasca sve je to drugačije i ponaša se potpuno drugačije, prilikom samog pečenja i mešanja sve je drugačije", ističe ženski deo ekipe.

Drugačija je ishrana, ali i život porodice Prostran. Posle samo šest meseci njihov biznis je postao održiv, pa su uposlili tri radnika. U ponudu su uveli i proizvode bez mleka, jaja, orašastih plodova, ali i drugih alergena. Danas od ovog posla i bez glutena uspešno žive.