Magnetna rezonanca i dalje neprikosnoveni dijagnostičar

Magnetna rezonanca je najsavremenija radiološka dijagnostička metoda, naglašava gost Jutarnjeg programa, dr Bojan Banko, radiolog. Danas je toliko važna i toliko bitna zato što može da pokaže najfinije strukture određenog organa.

Samim tim, lekari mogu da imaju jako dobar uvid, ako postoji neka promena, gde se ona nalazi, gde se proširila, šta je sve zahvatila i na osnovu izveštaja radiologa, lekar koji je uputio na snimanje, će znati koju terapiju treba primeniti.

Čitanje nalaza magnetne rezonance deluje kao nauka za sebe i zbog toga mnogi pacijenti često odlučuju da potraže i drugo mišljenje. Literatura i statistike govore da preko 50 odsto ljudi, posebno onkoloških pacijenata traži drugo dijagnostičko mišljenje.

„U Kliničkom centru Srbije uvek se trudimo da još jedan par očiju, odnosno, da uvek dva radiologa tumače određeni nalaz, i time se eventulano neka greška, ili neki previd, svodi na minimum ili gotovo da ne postoji. Prirodno je da ljudi uplašeni dijagnozom žele da se uvere da li je ona tačna. U najvećem broju slučajeva bude tačna, međuti, dešava se i da nije“, dodaje dr Banko.

Magnetna rezonanca je relativno mlada dijagnostička metoda. Postoji tek nekoliko decenija, ali se u poslednjih 10, 15 godina toliko razvila da praktično predstavlja, u tom lancu dijagnostičkih procedura, prvu metodu.

„Za pregled glave, mozga, kičmenog stuba, zglobova, ona je nezamenljiva. Kao i za pregled abdomena, male karlice. Dakle, često će se u određenim situacijama preskočiti i ultrazvuk i skener ili umesto mamografije raditi magnetna rezonanca, baš zato što neće doći do situacija da se rade prethodne procedure, a da se na kraju radi mangnetna rezonanca“, navodi gost Jutarnjeg programa.

Magnetno zračenje koje proizvodi ovaj dijagnostički aparat apsolutno nije štetno po zdravlje, naglašava dr Banko. Ako bi postojala potreba, može da se radi i više puta dnevno jednoj osobi, u toj meri nije štetna.

„Naravno da postoje utvrđene kontraindikacije kada neko ne bi smeo ni da uđe u aparat za magnetnu rezonancu i to je jako važno da se kaže. To što pacijenti ne znaju, nije problem, već što neki lekari koji upućuju na snimanje ne pitaju da li pacijent ima, na primer, pejsmejker koji je apsolutno kontraindikovan, mada poslednjih godina postoji nova generacija pejsmejkera koja nema taj problem“, kaže radiolog.

Snimanju na magnetnoj rezonanci ne smeju se podvrgavati ni pacijenti sa ušnim i očnim inplantatima kao i nekim drugim metalnim stranim telima. Trudnice i mala deca takođe, mogu da se snimaju i to trudnice, ako postoji potreba, još od prvog dana.

„Pregled traje najmanje petnaestak minuta pa do sat vremena, u zavisnosti šta se snima, i naravno da nikome nije prijatno da leži u aparatu, u jednom konfornom tunelu i pored toga što nema štetnih posledica“, napominje dr Banko.

Dešava se i da određeni broj ljudi koji je klaustrofobičan i koji to otkriju tek kada uđu u aparat i oni, često se dešava, apsolutno ne mogu da izdrže pregled, ali tada može da se uradi blaga sedacija pod kontrolom anesteziologa, tako da i oni mogu biti podvrgnuti ovom snimanju, napominje na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, radiolog dr Bojan Banko.