Narcisi – spolja gladac, a unutra jadac

Psihološkinja Ana Mirković kaže da u svakom čoveku čuči mali narcis, a ta blaga doza narcizma je potrebna da bi voleli sebe i izgradili pozitivnu sliku o sebi, jer tako gradimo samopoštovanje.

„Osoba koja ne voli sebe i nema visoko mišljenje o sebi ne može da voli i poštuje druge ljude. Kada se pređe granica, međutim, postajete posesivni, manipulativni, treba vam tuđa pažnja da biste se osećali vrednim, vređate druge ljude kako bi podigli sopsteni ego. U tom slučaju se govori o narcizmu kao poremećaju ličnosti“, objašnjava Ana Mirković.

Narcisi, prema njenim rečima, gaje tu fantastičnu sliku o sebi kao najboljim, najlepšim, najpametnijim i da drugi ljudi oko njih postoje da bi pospešili tu sliku.

„Iza toga zapravo postoji velika doze tuge. Narcizam se, kažu psihoanalitičari, stvara u drugoj godini života, jer tada dete počinje da gradi sopstveni identitet odvojen od majke, ali istovremeno želi da kada se vrati kod majke, ona pokaže ushićenje zbog njegovog povratka“, navodi gošća Jutarnjeg programa.

Dešava se, kako kaže, da neke majke, koje su možda tužne ili su i same narcisoidne, ne uzvraćaju tu energiju i onda se ta energija koju je dete pružilo, odbija u vraća mu se - zapravo, dete tu energiju investira u sebe.

„Tako su narcisoidne osobe stalno investirale energiju, koja se odbijala kao od ogledala i vraćala im se, pa se oni osećaju neprihvaćeno. To su osobe kojima su sve druge važne osobe u njihovom životu uskratile pozitivnu emociju“, ističe Ana Mirković.

Zbog toga narcisi imaju tu sliku prema spoljnom svetu da su jako zadovoljni i ostvareni, ali kada ostanu sami sa sobom oni su jako nesrećni, veoma sujetni, besni, često agresivni i teže osveti.

Nova digitalna kultura takođe na dobar način ističe narcisoidne osobine kod ljudi.

„Nije problem ako se vi sa vremena na vreme napravite selfi da se pohvalite ili pokažete nešto. Ali ako to radite stalno i kontinuirano i ako se osećate manje vrednim ako ne dobijate tu satisfakciju od drugih ljudi, onda je tu reč o narcizmu“, kaže psihološkinja.