Rak uzima, ali nešto i ostavlja – svako jutro posle je razlog za radost

Sa nepunih 14 godina, Aleksandri Ljajić dijagnostikovana je leukemija, a sa rakom se dve godine borila i na kraju – pobedila.

„Najteži mi je bio trenutak saznanja, jer nisam znala sa čime se susrećem. Posle toga i činjenica da ću izgubiti kosu. Kao i svi, isprva nisam prihvatala tu činjenicu, mislila sam da se neće meni to desiti, ali se, naravno, desilo. Pokušala sam sa perikom, ali jednostavno to nisam bila ja“, rekla je Aleksandra gostujući u Beogradskoj hronici.

Posle nekog vremena, kako kaže, prihvatila je samu sebe, a posle toga su je takvu prihvatili i ljudi oko nje.

Aleksandrina borba inspirisala je novinarku Anu Vušović Marković da napiše knjigu Sa druge strane stakla, u kojoj je sabrano 14 različitih životnih priča dece i njihove ispovesti o tome kako su pobedila rak.

Dok se bavila novinarstvom i izveštavala o zdravstvu, Ana kaže da je svaka priča sa kojom se susretala menjala njen život – sa jedne strane ju je potresalo, a sa druge motivisalo da se bori, piše i bavi kod nas i dalje tabu temom dečjeg raka.

„Kada sam napravila pauzu od novinarstva, došla sam na ideju da se njima potpuno posvetim. Htela sam da im kroz ovakvu knjigu pokažem koliko su posebni i ne samo oni, već i ljudi oko njih. Zbog toga se i kaže da rak napada celu porodicu“, objašnjava autorka knjige.

Aleksandra kaže da je isprva trebalo samo da ispriča svoju priču.

„Nakon par meseci, kada je knjiga već trebalo da bude gotova, pozvala me i pitala da li se slažem sa time da moje lice bude na prednjim koricama knjige. Naravno, složila sam se i velika mi je čast što sam se našla na naslovnoj strani ove knjige“, istakla je Aleksandra.

Prema njenim rečima, poenta ove knjige je da se ljudima približi tema dečjeg raka i da se pokaže da je on izlečiv, da se život posle toga nastavlja i sve priče u knjizi pokazuju baš to.

Ana Vušović Marković kaže da se uvek poteže pitanje šta je rak oduzeo, ali ima i nešto što ostavlja.

„Na to pitanje sam uvek dobijala potpuniji odgovor nego na ono šta im je rak oduzeo. Često su ti odgovori da im je bolest otvorila oči, da ih je usmerila u životu, pokazala im prioritete i koliko su neke druge stvari u životu minorne. Jedna majka mi je rekla da se njena ćerka posle raka raduje svakom jutru. Svaka sitnica, koja je nama šablonirana i podrazumevajuća, njoj je razlog za radost“, navela je Ana Vušović Marković.