Pre vremena umre sedam miliona ljudi zbog zagađenog vazduha

U razgovoru sa Aleksandrom Mladenović doktorka je istakla  da su zagađenje vazduha i posledice ove pojave regulisani Konvencijom o vazduhu još 70-tih godina 20. veka. Srbija je ovu konvenciju prihvatila i ratifikovala.

I kod nas i u svetu sa unapređenjem monitoringa smo dobili podatke koji kada se upare sa studijama i zdravstvenom situacijim populacije daju ogroman broj podataka o negativnom uticaju zagađenog vazduha na ljudsko zdravlje. Štetne posledice odnose se i na biljni i životinjski svet. 

Ima više komponenti u zagađenom vazduhu koje utiču na zdravlje, navodi doktorka Paunović.

Najštetnije su najsitnije čestice prečnika 10 mikrona i 2,5 mikrona jer kada ih udahnemo, preko pluća prelaze u krvotok, talože se u krvnim sudovima i dugotrajna izloženost izaziva bolesti srca i krvnih sudova.

Slede moždani udar, zatim rak pluća i hronične opstruktivne bolesti pluća i akutne infekcije donjih respiratornih puteva.

Najosetljiviji deo populacije su  deca, stari ljudi i hronični bolesnici. Nedavno kratkotrajno povećano zagađenje uticalo je samo na hronične bolesnike.

Veliku opasnost za zdravlje predstavljaju individualne peći na drva i ugalj koje pored spoljnog, stvaraju i zagađenje unutar prostorija u kojima se koriste.

I u ovim situacijama su posebno ugrožena deca.

Saobraćaj je takođe izvor zagađenja, naročito dizel motori koji ispuštaju kancerogene materije, zatim industrijska postrojenja koja koriste ugalj i paljenje strnjika.

Čestice koje se stvaraju sagorevanjem strnjika su veoma opasne i primećen je veliki porast intervencija medicinskih službi u vreme kad je povećan i broj njiva na kojima se pale strnjike.

Koliko čist vazduh utiče na zdravlje pokazuje studija sprovedena u 26 evropskih gradova.

Posmatrano je koliko bi  tridesetogodišnjak duže živeo kada bi kvalitet spoljašnjeg vazduha odgovarao preporukama Svetske zdravstvene organizacije.

Stanovnik Stokholma ne bi duže živeo jer je vazduh usklađen sa preporukama svetske zdravstvene organizacije, ali stanovnik Bukurešta  živeo bi dve godine duže. 

Proces gasifikacije bi svakako doprineo da vazduh bude čistiji, takođe i kupovina peći na čvrsta goriva, ali koja su napravljena po standardima Evropske Unije, koje jesu skupe ali bi, uz pomoć države mogle da postanu sastavni deo naših domaćinstava.

Jedna od mera bi mogla da bude i zabrana ulaska automobila u centar grada, ali je pretpostavka da bi to izazvalo „revoluciju“ kod građana. Ta mera jako brzo daje rezultate. 

Što se građana tiče, nema potrebe da se stavljaju medicinske maske jer one ne pomažu u takvim situcijama, a specijalizovane maske bi otežale svakodnevno funkcionisanje ljudi.

Dovoljno je smanjiti aktivnost napolju, ne baviti se sportom dok je zagađenje veliko, ne ići kolima, već koristiti javni prevoz, jer bi svako od nas malim doprinosom učino puno.

Kada su klimatske promene u pitanju dr Paunović smatra da  mi ne možemo da utičemo na globalne promene klime, ali svojim delovanjem možemo da utičemo na njihovo smanjenje.

Ekstremni klimatski poremećaji direktno utiču na zdravlje ljudi, pojavljuju se bolesti koje prenose komarci, krpelji i druge vrste insekata, a kojih ranije nije bilo u određenim područijima, kao što je malarija ili groznica Zapadnog Nila.

Prognoza za jugoistočnu Evropu je, kada su suše kao posledica klimatskih promena u pitanju, da će do sredine ovod veka kapacitet za proizvodnju hrane opasti za 50 posto.

Srbija na saniranje posledica zagađenja na zdravlje ljudi troši trećinu bruto društvenog proizvoda, što kroz lečenje, smanjenu produktivnost, na uređaje za dijagnostiku, lekove.

Bilo bi dobro prerasporediti sredstva i uz pomoć međunarodnih organizacija odrediti čist vazduh kao prioritet, naglasila je, na kraju razgovora, dr Elizabet Paunović.

Planeta je pri kraju toplotnog ciklusa

Meteorolog Nedeljko Todorović, istakao je da na globalnom nivou, ne može ništa da se promeni kada je reč o klimi. Taj efekat je zanemarljiv u odnosu na eneriju koja dolazi od Sunca. Čovek svojim delovanjem može vrlo malo da promeni i to samo u svom gradu ili naselju. Mnogo veći uticaj na klimatske promene ima efekat staklene bašte.

Ljudi koji se bave klimom ne uzimaju u obzir cikluse povećanja i smanjenja površine pod ledom koji se menjaju svakih 30-35 godina. 

Ako se posmatraju ti ciklusi, planeta je pri kraju toplog ciklusa, koji će trajati još četiri do pet godina. Todorović smatra da će narednih 3-3,5 decenije biti nešto svežija leta, preciznije ređe će se dešavati ekstremno topli i sušni periodi.

Biće ih svakako, ali znatno manje. Na to ukazuju mnoga istraživanja promena aktivnosti sunčeve energije, koja je odgovorna za procese na zemlji. Ne treba se plašiti beskonačnog rasta temperature.

Već sada je uočeno da na globalnom novou temperatura ne raste više tako drastično, već da stagnira, površina pod ledom na Severnom polu je počela da se povećava. 

Poslednjih decenija priča o klimi nije samo stručna. Nažalost, ekonomska, socijalna, politička i medijska struka nameću javnosti da je čovek taj koji je kriv za klimatske promene.

Jedan od dokaza bilo je i smanjenje populacije belih medveda.  Međutim, kako kaže Todorović, brojanja su pokazala drugačiju stvarnost. 70-tih godina na Severnom polu bilo je 7-10 hiljada polarnih medveda, a poslednji podaci pokazuju da se ta populacija uvećala na 30-40 hiljada jedinki.

Jedini razlog za ovakvo povećanje populacije belog medveda je taj što je zabranjen lov na njih, pa je jasno da klima nije uticala ni na koji način.