Blagošću i mirom protiv stresa – „ći gong“ i „tai či“

Kineske veštine „ći gong“ i „tai či“ nas oslobađaju stresa, uče strpljenju, pomažu da postignemo harmoniju i živimo u sklau sa prirodom.

Jin i jang – nedeljiva celina, ravnoteža dve suprotnosti. „Ći gong“ i „tai či“ su kineske veštine koje nas uče da živimo u skladu sa prirodom. Da bi se došlo do harmonije, mora da se postigne balans. To su postigle Nada Sekulić i Valentina Šljivić. 

Nada je profesorka antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, i instruktor „tai čija“. Ovom veštinom bavi se više od deset godina i za nju to je način života.

Fascinirana kineskim borilačkim veštinama u Kini je boravila godinu i po dana i učila. Kaze, vežbala je od devet do deset sati dnevno, i od svog učitelja naučila je i neke kineske mudrosti.

„Mudrost shvataju kao osobinu tela, ako vi ne umete da poznajete svoje telo, ako vi ne umete da disete i ako ne umete zdravo da se hranite vi ne mozete da budete mudar čovek“, kaže Nada Sekulić, profesorka antropologije i instruktorka „tai čia“.

Valentina je po struci diplomirani ekonomista i odlaskom na prvi trening „ći gonga“ shvatila je da želi da to bude njeno životno opredeljenje.

Put učenja je bio dug, ali posle 15 godina je, kako kaže, stres na poslu zamenila ovom veštinom i pronašla svoju oazu mira.

„Učila sam kako da implementiram ovu veštinu u svakodnevni život. To nisu samo pokreti koje mi ponavljamo, to su životne situacije koje nam se dešavaju i kako da odgovaramo na te životne situacije, sa blagošću sa, mirom u sebi, sa osmehom, strpljenjem sasvim onim što nam život daje“, izjavila je Valentina Šljivić.

Osnovu „tai čia“ i „ći gonga“ čine tri „blaga“ koje ljudi imaju, a to su telo, energija i svest. Kada uspostavite sklad između ta tri elementa, znači da ste savladali drevne veštine.

„Koren zdravlja je u fleksibilnosti, tako da se osnova sistema treninga sastoji u razvijanju mira stabilnosti ukorenjenosti i u razvijanju fleksibinosti i toka svesti“, rekla je Nada Sekulić.

„Usporavaju nas i osvešćuju nas da vidimo šta se dešava oko nas, uglavnom ljudi koji puno žure od tačke A do tačke B, ne mogu da vide šta se dešava oko njih, a oni koji se kreću polako, stići će sve na vreme“, dodaje Valentina.

Dopunski vid terapije 

U Srbiji ove dve veštine priznaje Ministarstvo zdravlja kao dopunski vid terapije.

„Od treće, četvrte godine sam imala astmu i od Kine je više nemam. Moje zdravlje je izuzetno poboljšano i fizički kapaciteti su se izuzetno poboljšali“, ispričala je Nada.

„Nema više recimo prepiranja, nekih nezadovoljstava u odnosu sa drugim ljudima i situacijama koje nam se zivotno nameću“, dodala je Valentina.

Poboljšavaju se koncentracija i pamćenje, smanjuje se stres i ima još mnogo koristi od meditativnih vežbi, o čemu postoje naučni dokazi, kaže doktor medicine i joga-instruktor Tatjana Matković.

„Mi takođe od ovakvog vida vežbanja imamo i sve one benefite koje imamo od samog fizičkog vežbanja i naravno, naglasila bih ovde i od samih tehnika disanja imamo benefite vežbanja, i svi oni se prepliću međusobno. Dakle benefiti su na respipratornom traktu, kardiovaskularnom, tu je bolja prokrvljenost, dakle čitav organizam je zdraviji i snažniji“, kaže Tatjana Matković, doktor medicine i sertifikovana instruktorka joge „Joga saveza Srbije“.

Ne možemo da pobegnemo na vrh planine da meditiramo i budemo u miru sa sobom, ali ovde gde živimo u gužvi, panici i jurnjavi možemo da hodamo sporije. Put od hiljadu milja počinje prvim korakom.

broj komentara 0 pošalji komentar