Moždani udar – najvažnije su preventiva i redovna terapija

Od ukupnog broja onih koji dožive moždani udar, hiljadu ljudi je mlađe od 40 godina. Stručnjaci navode da takva statistika upozorava da postoje još neki faktori rizika o kojima se ranije nije razmišljalo. 

„To su, pre svega, zloupotreba psihoaktivnih supstanci i ovaj neverovatno brz način života. Ljudi su uglavnom aktivni i po 16-17 sati za kompjuterom, ne odmaraju se, slabo spavaju, a ako imaju određene bolesti koje mi možemo korigujemo – oni ne uzimaju adekvatnu terapiju“, rekao je, gostujući u Jutarnjem dnevniku, neurolog dr Ranko Raičević.

Dodaje da su uz pomoć savremene medicinske strategije, samo kontrolom jednog faktora rizika, recimo hipertenzije, u SAD je smanjili obolevanje od moždanog udara za jednu petinu.

„Smatra se da, kada bismo korigovali na adekvatan način, faktore rizika kao što su hipertenzija, šećerna bolest, poremećaj sastava i prometa lipida... mi bismo mogli da smanjimo broj moždanih udara za polovinu. Zamislite kolika je to ušteda za društvo a i dobit za pacijenta“, ispričao je dr Raičević.

Doktor navodi da je starosna dob od 45 godina granica, do koje ne bi trebalo da se javljaju moždani udari, ali se, nažalost, dešavaju. Naročito je važna genetička predispozicija, pa se kod takvih slučajeva preporučuju redovni preventivni pregledi.

„Neurologija i neurovaskularna medicina kod nas prati sve trendove. U ponedeljak, u Skupštini grada, pravimo presek o tome gde smo sada i gde želimo da budemo. Želimo da ostvarimo, na nivou Beograda, 365 dana, 24 sata, zbrinjavanje moždanog udara na najbolji mogući i kvalitetan način“, dodao je doktor Raičević.

Doktor Raičević naglašava insistiranje na preventivi u svakom slučaju. Međutim, kako kaže govoreći o faktorima rizika, kada se jave asimetrija lica, poremećaj govora i slabost polovine tela, treba ih tretirati kao simptome moždanog udara, što je signal za odlazak u tercijarnu zdravstvenu ustanovu, bez gubljenja vremena.