Srpski lekari premoreni, ali njih niko ne pita kako su

Sindrom hroničnog umora teško se dijagnostikuje, češće pogađa žene i karakterističan je za mnoga zanimanja, a nisu pošteđeni ni oni kojima se zbog bolesti, obraćamo za pomoć. Istraživanje sekcije „Opšte medicine“ Srpskog lekarskog društva pokazalo je da je od 455 ispitanih lekara njih 43 odsto na korak od dobijanja ovog sindroma.

Kada nam nije dobro na njihova vrata prvo zakucamo. A kada nas pitaju za zdravlje često pričamo i o ličnim problemima, a o njihovim neretko ništa ne znamo. U manjim mestima, poput Plandišta, izabrani lekari su i deo Hitne pomoći pa rad u ambulanti usklađuju sa terenskim.

„Uglavnom su to skokovi pritiska i recimo glavobolje, to je nešto što je najčešće. Opterećuje odsutnost sa posla u pratnji pacijenata. Ponekad to zna da traje, recimo, jednom je trajalo deset sati do opšte bolnice u Vršcu pa KC u Beogradu, pa nazad“, objašnjava direktor Doma zdravlja „1. oktobar“ u Plantište, Drago Božić.

A traje i hronična iscrpljenost koju baš doktori kod sebe često ne prepoznaju. Zbog čega je tako, objašnjava klinički psiholog.

„Postoji tu jedna stvar da su lekari, pa i medicinsko osoblje negde gotovo naučili da je taj rad u stresu pod takvim opterećenjima koje je hronično negde sastavni deo posla i gotovo da lakše prihvataju čak i dugotrajne nezadovljastvo ili iscrpljenost i emocionalnu i fizičku. Odgovornost svakog od nas je individualna i lična - da li ćemo reagovati na nešto tako što se dešava i u tom smislu jeste sigurno greška ukoliko ne reagujemo“, ističe Snežana Milutinović, klinički psiholog.

Da reaguju pokušavaju bar podizanjem svesti kod kolega članovi sekcije „Opšte medicine“ Srpskog lekarskog društva. Ističu da je sindrom sagorevanja na poslu najizraženiji kod lekara opšte medicine, pedijatrije i ginekologije.

„Izabrani lekar opšte medicine u proseku treba da primi 36 pacijenata. Ako to preračunamo na godišnjem nivou, to je negde 7.700 poseta po jednom lekaru. Međutim, nekada je manje, a nekada i duplo više pacijenata koje lekari opšte medicine primaju“, navodi Mirjana Lapčević iz Srpskog lekarskog društva.

Uprkos tome, lekari bi pažnju trebalo da posvete i prepoznavanju simptoma kod njih samih.

Sindrom sagorevanja na poslu primećen je još sedamdesetih godina prošlog veka kod medicinskog osoblja na odeljenjima psihijatrije i intenzivne nege a kasnije i kod lekara opšte medicine.

Sada se već prepoznaje i u mnogim drugim profesijama, a od 2022. godine biće i zvanično bolest kada ćemo pomoć tražiti od onih koji se sa njom bore decenijama.

broj komentara 12 pošalji komentar
(subota, 19. okt 2019, 23:04) - Паметњаковић [neregistrovani]

Да ли је то оправдање?

Да ли то може оправдати висок ниво смртности пацијената? У другим земљама доктори раде чак и далеко више, само пар сати одмора током напорних пар дана хитних случајева, па је опет смртност далеко мања него код нас. Мислим да је ту ипак нешто друго проблем.

(subota, 19. okt 2019, 21:41) - Marko [neregistrovani]

mito

pedijatri uzimaju mito!?

Ne pišite nesuvisle stvari, molim Vas.

(subota, 19. okt 2019, 21:05) - anonymous [neregistrovani]

Mr Dr Nauka

Za svoje dobro pa zatim naše, daj ljudi
tražite ravnotežu u svemu.
Počinje sve ili od vrha ili sa dna.
Samo jedno znam, moji doktori su mene vratili u život. Priča za ne povjerovati, ali je istina, toliko i volim ih.

(subota, 19. okt 2019, 20:20) - anonymous [neregistrovani]

ih sta naprica

A da kese im nosis, pa stalno piju kafu,telefoniraju...ne pregledaju jer vecina nema pojma ima kupljenu diplomu...osnovnu kulturu nemaju...ako im se ne svida neka idu

(subota, 19. okt 2019, 18:34) - anonymous [neregistrovani]

@Tuga

Važno je da pričaš. i nipodaštavaš nekoga, a da o tome nemaš pojma. Ja sam, eto baš iz pomenutog Plandišta i znam da im je smena prepuna, zakazivanja pacijenata su na 15 minuta. A stvarno, ako se zadesi hitan slučaj, e onda se čekaonica nakrca jer sve čeka.
Nisu oni krivi što su u Srbilji i ljudi "na normu" i tako moraju da rade. Ko bi normalan dopustio sebi da unapred propisuje koliko pregledanih (a učekuje se da su savesno i valjano pregledani i saslušani) pacijenata je norma? Uz to osim pregleda, posle mora još da se celu večnost bavi administracijom kuckajući na kompjuteru lutajući po beskonačnim šifarnicima, tabelama, sračunavajući u tableticu prepisan lek, a još ako se daje elektronski recept na 3 meseca... Pola radnog vremena se ne bave onim što ptreba: lečenjem ljudi.
Ali, tako su im propisali oni "od gore", koji su sigurno zaboravili kako izgleda lečiti pacijente, ili to nikada nisu ni znali.
No, eto, ti znaš da su drski, da traže mito, da su nezaintereovani... Kako te nije sramota? Dođi malo. posedi jedan dan u čekaonici, pa onda pričaj.

(subota, 19. okt 2019, 18:17) - anonymous [neregistrovani]

RE:Tuga opet

Ajde gledaj na oba oka. Kad god nešto upoređujete sa zapadom izdvajate iz konteksta samo jednu stranu medalje.
Dobro de, ajde da gledamo austriju. Pogledajmo ondai plate u Austriji i Srbiji.
Daj im srpske plate, pa ćeš videti tek šta je brutalnost.

(subota, 19. okt 2019, 18:03) - Igor [neregistrovani]

Bas mi zao

Kako nisu premoreni kad treba da idu u privatne klinike da rade posle radnog vremena !

(subota, 19. okt 2019, 13:59) - anonymous [neregistrovani]

Tuga opet

I ja kazem jadni lekari i med.osoblje. pogledajte u Austriji koliko i kako rade lekari ali oni ne znsju za brutalnost. Verovatno zato ih niko i ne napada pa im ne treba policija iza ledja.

(subota, 19. okt 2019, 13:44) - anonymous [neregistrovani]

Istina

1. Svi su Srbi premorni
2. Niko nigde nikog ne pita kako mu je

(subota, 19. okt 2019, 13:01) - anonymous [neregistrovani]

negde

Ima li šanse da izbacite to 'negde' makar kad transkribujete izjave, ako ne može da se izbaci kao poštapalica iz svakodnevnog govora? Rečenica u izjavi je suvisla i bez dva 'negde'. Samo kažem. Za mene jedna od ružnijih navika koje su se uvukle u govor izvesne klase ljudi.