Srpski lekari premoreni, ali njih niko ne pita kako su

Sindrom hroničnog umora teško se dijagnostikuje, češće pogađa žene i karakterističan je za mnoga zanimanja, a nisu pošteđeni ni oni kojima se zbog bolesti, obraćamo za pomoć. Istraživanje sekcije „Opšte medicine“ Srpskog lekarskog društva pokazalo je da je od 455 ispitanih lekara njih 43 odsto na korak od dobijanja ovog sindroma.

Kada nam nije dobro na njihova vrata prvo zakucamo. A kada nas pitaju za zdravlje često pričamo i o ličnim problemima, a o njihovim neretko ništa ne znamo. U manjim mestima, poput Plandišta, izabrani lekari su i deo Hitne pomoći pa rad u ambulanti usklađuju sa terenskim.

„Uglavnom su to skokovi pritiska i recimo glavobolje, to je nešto što je najčešće. Opterećuje odsutnost sa posla u pratnji pacijenata. Ponekad to zna da traje, recimo, jednom je trajalo deset sati do opšte bolnice u Vršcu pa KC u Beogradu, pa nazad“, objašnjava direktor Doma zdravlja „1. oktobar“ u Plantište, Drago Božić.

A traje i hronična iscrpljenost koju baš doktori kod sebe često ne prepoznaju. Zbog čega je tako, objašnjava klinički psiholog.

„Postoji tu jedna stvar da su lekari, pa i medicinsko osoblje negde gotovo naučili da je taj rad u stresu pod takvim opterećenjima koje je hronično negde sastavni deo posla i gotovo da lakše prihvataju čak i dugotrajne nezadovljastvo ili iscrpljenost i emocionalnu i fizičku. Odgovornost svakog od nas je individualna i lična - da li ćemo reagovati na nešto tako što se dešava i u tom smislu jeste sigurno greška ukoliko ne reagujemo“, ističe Snežana Milutinović, klinički psiholog.

Da reaguju pokušavaju bar podizanjem svesti kod kolega članovi sekcije „Opšte medicine“ Srpskog lekarskog društva. Ističu da je sindrom sagorevanja na poslu najizraženiji kod lekara opšte medicine, pedijatrije i ginekologije.

„Izabrani lekar opšte medicine u proseku treba da primi 36 pacijenata. Ako to preračunamo na godišnjem nivou, to je negde 7.700 poseta po jednom lekaru. Međutim, nekada je manje, a nekada i duplo više pacijenata koje lekari opšte medicine primaju“, navodi Mirjana Lapčević iz Srpskog lekarskog društva.

Uprkos tome, lekari bi pažnju trebalo da posvete i prepoznavanju simptoma kod njih samih.

Sindrom sagorevanja na poslu primećen je još sedamdesetih godina prošlog veka kod medicinskog osoblja na odeljenjima psihijatrije i intenzivne nege a kasnije i kod lekara opšte medicine.

Sada se već prepoznaje i u mnogim drugim profesijama, a od 2022. godine biće i zvanično bolest kada ćemo pomoć tražiti od onih koji se sa njom bore decenijama.

Број коментара 11

Пошаљи коментар

Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.