Poremećaj 21. veka – Funkcionalna depresija i kako je prepoznati

Funkcionalna depresija nema status zvanične medicinske dijagnoze, ali predstavlja dobar način da se okarakterišu ljudi lošeg raspoloženja, niske životne energije i anksioznosti, napominju stručnjaci.

Život ljudi sa funkcionalnom depresijom uglavnom izgleda ovako. U spoljnom svetu su produktivni, veoma uspešni, ali kada se završi radni dan, troše se svi unutrašnji resursi.

Radije biraju da ostanu kod kuće nego da idu na večeru sa prijateljima. Najlakše im je da se uvuku u krevet, jer sutra je novi dan. Tako izgleda život osoba sa funkcionalnom depresijom.

To je koristan termin, kaže dr Džoni Vilijamson, jer je „lako razumljiv“ i obuhvata ljude koji ne moraju nužno da se uklapaju u tradicionalne dijagnostičke kategorije.

Većina ljudi sa funkcionalnom depresijom ima distimiju (poznatu i kao trajni depresivni poremećaj), depresiju niskog stepena za koju su karakteristični umor i nedostatak energije.
To su ljudi koji su uglavnom nesrećni u životu, ali ne ispunjavaju definiciju klasične depresije, koja je teža.

Distimija uglavnom traje dve ili više godina. Ali se osobe koje je imaju sa njom hrabro nose i retko o tome pričaju.

„Poremećaj je teško dijagnostifikovati, jer je postepen i nekako podmukao“, rekao je  dr Vilijamson.

On to izjednačava sa postepenim podizanjem temperature u sobi, za jedan po jedan stepen.

Ljudi često ne prepoznaju da imaju problem sve dok im ne bude dosta tog osećaja konstantne tuge ili dok neki stresan događaj u njihovom životu ne dovede do emotivnog pregorevanja.

Čak i osobe koje pate od višeg stepena depresije - klasični, epizodni tip koji izaziva neraspoloženje ili gubitak interesovanja ili zadovoljstva, između ostalih simptoma - mogu se smatrati osobama sa funkcionalnom depresijom.

Dr Entoni Rotšild, profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Masačusetsu, veruje da su ljudi sa teškom depresijom takođe „visoko funkcionalni“.

„Oni su lekari, pravnici i sudije, ali oni pate, ne dostižu svoj potencijal“, kaže dr Rotšild.

Ne postoji klinički test za teške depresije. Ali lekari primarne nege i profesionalci za mentalno zdravlje koriste razne alate za skrining, za procenu depresivnih simptoma i funkcionisanja pacijenata.

Lekar može postavljati pitanja: „ Da li ste nesrećni ili tužni? Plačete li mnogo? Da li imate nizak nivo energije? Imate li problema sa spavanjem?“.

Kao deo nove procene pacijenata, dr Rotšild postavlja jednostavno pitanje. „Kako se zabavljaš?“. 
Ako me pogledaju, i kažu: „O čemu ti to?“, znam da postoji mogućnost da pate od depresije.

„Ljudi često ispunjavaju tri ili četiri glavne uloge u svom životu: zvanje (što znači posao ili škola); intimni partner ili supružnik; roditelj; i prijatelj ili član zajednice“, objašnjava dr Majkl Tejz, profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Pensilvaniji.

Procena koliko su osobe aktivne u svojim životnim ulogama može pomoći profesionalcu koji se bavi mentalnim zdravljem da proceni poremećaj.

Stiven Haprič, doktor nauka, profesor psihologije na Univerzitetu Detroit Mersi, ističe da u nečijoj prirodi može postojati određena vrsta manjka samopouzdanja - što podstiče hroničnu nesreću.

„Ako ste svesni da ne izvršavate sve što bi trebalo i kada bi trebalo, možda ćete doživeti i osećaj nesigurnosti, anksioznosti i gubitka samopouzdanja“, dodaje dr Vilijamson.

On smatra da ljudi sa funkcionalnom depresijom vešto kriju svoju patnju, nemaju samim tim ni podršku, i nažalost postaju usamljeni.

Veoma je važno, kažu stručnjaci, da se potraži pomoć, jer se ovaj poremećaj leči. Najteže je napraviti taj prvi korak, priznati sebi da je pomoć potrebna.

broj komentara 3 pošalji komentar
(utorak, 17. sep 2019, 18:27) - Nimo Gero [neregistrovani]

Bibliomantija

Sit gladnom ne veruje,ako nemaš problema ove vrste,nije lepo komentarisati.Pametovati po svaku cenu i svuda,u ovom slučaju je blago rečeno-odvratno.Meni je ovaj tekst izuzetno koristan,a verujem i mnogim drugim koji imaju nekakve teškoće.Bibliomantija znači kada u knjizi(tekstu),nađeš rešenje problema koji se nalazi u tebi.

(ponedeljak, 16. sep 2019, 10:36) - anonymous [neregistrovani]

ima jedan komican sajt

Rusi kao veliki narod odavno se sprdaju sa "british science" ili narodski - englesko naucenjastvo -. Funkcionalna depresija je zapravo svakodnevno stanje u poslednjih nekoliko hiljada godina svakog iole misleceg coveka pocev od Izrailjskog cara Solomona koji u starozavetnim Pricama Solomonovim kaze: Sto je bilo bice, i nema nista novo pod suncem. sve je tastina nad tastinama" - ili drugim recima vapaj ocajnog coveka, koji u ovom zivotu ne vidi nikakav izlaz niti radost po dusu. Potreba zvanicnih nadripsihijatara da "konacno" medicinski pruze svoje prste i prema preovladjujucem stanovnistvu, jer im je malo da lece doista bolesne - ta potreba stvorila je ovakvu vrstu dijagnoza. drugim recima savremen covek pritisnut svim mogucim Vajfajevima, ruterima, kemtrejlsima, americkim bombardovanjima, bankarskim kamatama i naravno zatvorenim zivotnim prostorom u od zapada izmisljenim visokim zgradama - polako je poceo da se brani odlaskom u svoj svet, (a Boze zdravlja i u usamljenu molitvu Bogu i zivot poboznog povucenog coveka), zatim odlaskom na selo, alternativnim pristupima zdravlju, energentima, pa cak i ljudskih odnosa. dusa trpi, sve je moguce prevariti i okolinu ali sebe nikako. Usmljenost u stanovima razjeda omladinu, vecito drzanje kriminala na vlasti, otimanje osnovnih zivotnih resursa, a sad vidimo i javnih prirodnih u coveku stvaraju osecaj nemoci i bezizlaza. Okolnosti dakle nisu licne, privatne ili ne daj Bože bolesne, već objektivne. Naglasak nije na pojedincu vec na neodrzivom i protivljudskom sistemu vlasti ukradenog kapitala i nemoralnog kriminala, koji na scenu izvodi najruznije taloge drustva, kako u javnom etru tako i na radnim mestima. Covek danasnjice je zdraviji od mnogih minulih pokoljenja, koja su vodila divljacke ratove i vrsila nezaustavljive osvete. danas toga nema makar ne masovno. stoga mobla za RTS da malo stane i porazmisli sa objavljivanjem slicnih clanaka o nazovi dijagnozama nekakvih narucenih zapadnjackih psihijatara, a koje treba da "pokrenu" pretpostavljenog citaoca na trazenje lekarske pomoci. Pomoc je u okolini i u druzenju, od druzenja idu ljubavi, poslovi, veselja, svadbe i sve ono sto cini nas zivot, a ne ubijanje sebe ponavljanjem da "ja zasigurno imam depresiju". Uostalom, zapadnjaci sami pisu o iz nicega (a zapravo iz zelje dusebriznika za vecom kontrolom masa) indukovanoj prodaji antidepresiva, i drugi psihotronih lekova upravo izmisljanjem ovakvih novih medicinskih kovanica. u tome ne treba ucestvovati.

(nedelja, 15. sep 2019, 18:39) - Dr. Röhr [neregistrovani]

Diagnoze

Najbolje rešenje je da prestanete da pratite istrazivanja americkih lekara i shvatite šta vas zapravo cini sretnim ili nesretnim. Zapravo je lako biti sretan. Oni bin samo da daju dijagnoze, prave se pametni i drogiraju narod kako bi profitirali farmaceuti. Zaljubi se i budi sretan. Radi ti što voliš i znaš da radiš. Kloni se zlih i pokvarenih. Zivot je lep. Ali i kratak.