Kad nakon odmora moramo da prionemo na posao

Ako po povratku s odmora nemate radni elan, ako vam se posle nekoliko radnih dana čini kao da na odmor niste ni išli, umorni ste i neraspoloženi – to je znak da se niste odmorili dovoljno.

„Najčešći uzrok jeste nedovoljni odmor, ali mogu da budu i različiti uzroci vezani za radno okruženje. Niska plata, prevelike obaveze koje znamo da nas očekuju ili loši međuljudski odnosi. Ljudi osećaju umor, nerasoloženje, gubitak koncentracije, volje nesanicu ili povećano spavaju“, kaže psihijatar Anđelka Kolarević.

„U nemogućnosti da se brzo adaptiramo na tu dinamiku dolazi i do apatije i do neraspoloženja i do nekih simptoma koji mogu biti slika depresije. Međutim, ako to ne traje duže od dve nedelje, ako nas ne ometa u funkcionalnosti, ako mi kroz dane uspevamo da se adaptiramo i uđemo u taj ritam, to svakako nije sindrom umora nakon odmora“, objasnila je docent Ivana Stašević Karličić, v.d. direktora Klinike „Laza Lazarević“.

Koliko nam je onda odmora potrebno? To je uglavnom individualno. Ipak, stručnjaci tvrde oko tri nedelje. 

„Smatra se da se prve dve nedelje koriste da se adaptiramo na sam odmor, jer prvih desetak dana odmora mi teško da možemo da izađemo iz ritma, naročito ljudi koji rade zahtevnije poslove, koji i tokom odmora svako jutro i dalje počinju velikim brojem mejlova i slično“, navodi dr Stašević Karličić.

Ipak, u praksi to često nije tako. Kako onda što „bezbolnije“ da pređemo sa godišnjeg odmora u nove radne pobede?

„Smatra se da je bolje početi sredinom nedelje sa poslom, da imamo dva ili jedan dan, da počinjemo sa lakšim poslovima, ne odmah da se zatrpamo poslom, da vežbamo, da se više družimo, da se hranimo zdravije, da unosimo više proteina i masti, a ne ugljene hidrate koji nas teraju u umor“, ukazuje dr Kolarević.

„Moramo imati u vidu da moramo postepeno da uđemo u radne obaveze i da nemamo tako visoka očekivanja za prve dane posle odmora“, objašnjava dr Stašević Karličić.

U tome može da nam pomogne i hrana koja utiče na naše hormone sreće.

„Postoji 40 stručnih studija koje su pokazale da mediteranska ishrana smanjuje depresiju. Upotreba voća i povrća u velikoj količini, upotreba inegralnih žitarica, riba, mleko i mlečni proizvodi, ali sa malo povećanim sadržajem mlečne masti“, savet je specijaliste ishrane Veroslave Stanković.