Rana dijagnoza aneurizmatske bolesti spasava život

Krajnji i najopasniji ishod ove bolesti je ruptura, odnosno, pucanje aneurizme sa, vrlo često, fatalnim krvarenjem u više u 40 odsto slučajeva i zato je struka naziva „bomba u trbuhu“, ističe gost Jutarnjeg programa, profesor dr Nenad Ilijevski, upravnik Klinike za vaskularnu hirurgiju, Instituta za kardio-vaskularne bolesti „Dedinje“.

„Kada vi pacjentu kažete da ima 'bombu u trbuhu', a on, najčešće, ima i povišen pritisak, samo to uzbuđenje koje će kod pacijenta nastati zbog saznanja, jer najčešće ljudi i ne znaju da imaju aneurizmu trbušne aorte, može da dovede do skoka pritiska, koji može dovesti do fatalnog ishoda. Zato nerado koristim taj izraz. To jeste ozbiljna bolest, sa mnogim komplikacijama, ali u interesu pacijenta, treba birati reči“, naglašava dr Ilijevski.

Karakteristično za ovo oboljenje je i to da kada se simptomi pojave, znači da je situacija krajnje ozbiljna, dodaje doktor. Najveći broj aneurizmi trbušne aorte se otkrije potpuno slučajno ultrazvukom, kod žena na ginekološkim pregledima na koje češće odlaze, a kod muškaraca tokom uroloških pregleda zbog problema sa prostatom.

„Ali, to nikako nije znak za uzbunu, niti da će se istog trenutka desiti nešto strašno. Ne. Pacijenta treba samo uputiti na pregled kod vaskularnog hirurga koji će započeti proces praćenja aneurizme. Sa najvećim zadovoljstvom moram da kažem da su naši vaskularni hirurzi potpuno osposobljeni da ovu bolest rešavaju. Ali nikako ne zanemariti problem, obavezno pratiti“, navodi gost Jutarnjeg programa.

Za bilo koju vrstu bolesti, pa i za aneurizmu, najvažniji je skrining, odnosno, rano otkrivanje problema pre no što se pojave simptomi ili bol. Ultrazvučni pregled svih građana starijih od 50 godina bi morao biti nulta tačka, jer ne bismo smeli da se oslanjamo na slučajnost, već moramo uraditi nešto i unapred, apeluje doktor.

U vaskularnoj hirurgiji je došlo do velikog preokreta u poslednjih petnaestak godina. Takozvane, endo-vaskularne procedure sve više dolaze do izražaja, ali te procedure podrazumevaju određenu vrstu tehnike i tehnologije koja nije, nažalost, u našim uslovima uvek dostupna i prilično je skupa, napominje profesor.

U osnovi aneurizmatske bolesti, kao i periferne arterijske bolesti uvek je ateroskleroza. A kada govorimo o aterosklerozi uvek govorimo o genetici, međutim ne smemo zaboraviti ni prevenciju.

Prevencija se uvek tiče faktora rizika, a to su hipertenzija, pušenje, dijabet, povišene vrednosti holesterola i triglicerida, a to je, naravno, direktno povezano sa našim načinom života i stresom.

„Zato pre skrininga moramo govoriti o prevenciji. Jer prevencijom će se popraviti stanje ne samo u aneurizmatskoj bolesti, nego i u borbi protiv ateroskleroze uopšte koja ubija preko 50 odsto ljudi u savremenom svetu, pa tako, nažalost, i kod nas“, naglašava dr Ilijevski na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.