Sedativi neće rešiti naše probleme

Godišnje se u Srbiji, na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, izda oko 5,3 miliona kutija lekova za smirenje.

„Trogodišnje ispitivanje koje je pratilo primenu lekova za smirenje, koji su široko prisutni u našoj populaciji je pokazalo, ne samo da se dosta uzima, nego da su ti parametri, indeksi potrošnje značajno visoki, i značajno viši u odnosu na zemlje srednje i severne Evrope. U saradnji i sa Agencijom za lekove i sa Institutom za javno zdravlje koji su izneli svoje podatke, analizom svih ovih podataka, dobijamo indeks potrošnje preko 20 odsto odrsle populacije u Srbiji koristi ili je koristillo u prethodnih 12 meseci neki od ovih preparata, to jest lekova za smirenje“, naglašava farmakolog dr Janko Samardžić, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Ako mislite da će lekovi za smirenje rešiti vaše probleme, varate se.

„Kao i svi lekovi, tako i benzoidoijapeni, sedativi, koji utiču na centralni nervni sistem, treba uzimati samo po ultimativnoj preporuci specijaliste. Na žalost ta dostupnost takvih preparata je relativizovana , iako postoje propisi da to ne može da se dobije u slobodoj prodaji, ipak ima široko tumačenje ovog propisa. Sedativi imaju ulogu poštapalice, da trenutni problem naprave lagodnijim“, ističe prof. dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije.

Te medikamente svakodnevno koristi svaka treća žena i svaki sedmi muškarac. Među njima je i sve više mladih.To pokazuju podaci.

„Naše istraživanje u studentskoj populaciji za koju bi se očekivalo da je najzdravija populacija, bez psihijatrijskih tegoba ili bar, ne tako izraženih, čak 15 do 16 odsto studenata u prethdonh 12 meseci je uzimalo lekove za smirenje" dodaje profesor Samardžić.

Zato sa ovim lekovima moramo da budemo obazrivi, naročito pojedini.

„Pacijenti koji imaju problem sa pamćenjem, osobito ona grupa dementnih boelsnika, uzimanje lekova sa depersornim uticajem na centralni nervni sistem, a to sedativi ipak rade jer snižavaju moždanu aktivnost, velike studije su pokazale da utiču i na pojačan traumatizam i na povećanje ukupne smrtnost kod ovih paciejnata“, napominje profesor Raičević.

Pomažu ako ih uzimamo u dogovoru sa lekarom, ali odmažu ako ih uzimamo na svoju ruku.

„To je jako bezedna grupa lekova s jedne strane, ako se koriste prema uputstvu lekara. Međutim, ako ih samoinicijativno koristimo na svoju ruku, možemo ući u poblem i tolerancije, zavisnosti, pogoršanja psihičkih tegova, prikrivanja simptoma koji bi možda ukazali na neko drugo oboljenje, i zaista su posledice jako problematične, ne samo po zdravlje, već i po zdravstveni sistem u celini“, ističe farmakolog, profesor Samardžić.