Dobro razmislite pre no što posegnete za štapićem za uši

Letnji problemi sa uhom najčešće nastaju jer je to sezona kupanja u bazenima, morima, reci ili jezeru, i to je, u stvari, infekcija spoljašnjeg ušnog kanala koja može da se prenese i na ušnu školjku i na bubnu opnu, objašnjava spec. dr med. Ljiljana Banjac, specijalista ORL i audiologije iz Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa“.

U narodu je, inače, za ove probleme već uvrežen naziv „plivačko uvo“, baš zato što se javlja kod onih koji dosta vremena provode u vodi. To ne moraju biti samo plivači, već i oni koji uživaju u drugim aktivnostima na vodi, napominje doktorka.

„Voda uđe u spoljašnji slušni kanal i ostane tu zarobljena, vrlo često iza čepa ušne masti, što povećava vlažnost spoljašnjeg ušnog kanala, a ta vlažnost zajedno sa mračnom sredinom, pogoduje razvoju raznih mikroorganizama, najčešće bakterija i gljivica“, objašnjava dr Banjac.

Nekome se ovi problemi javljaju, a nekome ne, zato što postoje osobe koje su predisponirane, dodaje doktorka, i to pre svega osobe koje vole da čačkaju uši. Čačkanjem ušiju povređuje se koža uva i time se pravi put širenja infekcije.

Predisponirane su i osobe koje pate od nekih drugih sistemskih oboljenja. Dijabetičari, bubrežni bolesnici i oni koji imaju problema sa jetrom. Kod svih njih se javlja svrabež uha.

„Postoje i brojna oboljenja kože, kao što su razni dermatitisi, soboreični dermatitisi, psorijaza, ekcemi i tako dalje, tako da već na koži postoje defekti, i to pravi put širenju infekcije“, ističe specijalista otorinolaringologije.

Podložni su i ljudi koji koriste slušalice za uši, slušne aparate, razne čepiće koji su grubi i prave povrede na koži. Takođe, naglašava doktorka, postoje i različiti tipovi kože. Kod nekoga koža luči više ušne masti, koja nije štetna, već je prirodna zaštita za uvo i ne bi je trebalo ispirati i čačkati jer to nije prljavština. Ušnu mast ne treba dirati osim ako se ne napravi masni čep.

Uho, grlo i nos su povezani, pa su i mogući zdravstveni problemi povezani, u zavisnosti koliko smo osetljivi. Upala ušnog kanala se može proširiti i na bubnu opnu, na mekotkivne strukture u okolini uva, kao i koštane strukture, na primer, kostiju lobanje.

„Ukoliko se radi o virulentnijim mikroorganizmima, posebno ako postoji neka predispozicija u smislu nekih sistemskih oboljenja, kod onih koji su lošije imunološke odbrane, desi se da se infekcija proširi“, objašnjava doktorka Banjac.

Ukoliko do upale ipak dođe, jedini korak koji možemo sami da preduzmemo je da se pobrinemo za bol. Doktorka preporučuje stavljanje tople suve obloge i analgetik kako bismo umanjili bol dok ne dođemo do lekara.

Čuvena promaja, može, ali i ne mora da šteti ušima, opet u zavisnosti koliko smo osetljivi, smatra doktorka. Promaja je strujanje vazduha, ali i klima uređaji proizvode strujanje vazduha i zato u zavisnosti koliko nam to prija mi ćemo se rashlađivati. Organizam prepozna ukoliko mu to ne prija.

Velika temperaturna razlika između spoljašnje i unutrašnje sredine,dovodi do toga da organizam doživi temperaturni šok. To izaziva promenu cirkulacije koja može izazvati sklonost ka infekcijama. Strujanjem, vazduh se i isušuje, a takav vazduh isušuje sluzokožu orl regije, zbog čega one postaju podložnije infekcijama, dodaje doktorka Banjac.

Pored toga, hladni i gazirani napici, naročito ako se uzimaju kada je organizam zagrejan, ako se unose brzo, povećavaju osetljivost ždrela, odnosno, izazivaju temperaturni šok na samoj sluzokoži, koja će onda biti podložnija zapaljenju i infekcijama, kaže spec. dr med. Ljiljana Banjac, specijalista ORL i audiologije iz Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa“, na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.