Nizak krvni pritisak je dobar, ali samo ako vam ne smeta

Određeni broj ljudi, po mišljenju lekara, najzdravijih ljudi, imaju niži krvni pritisak koji ne predstavlja patološko stanje, već je konstitucionalna osobina, naglašava gošća Jutarnjeg programa, dr Marija Zdravković. Krvni pritisak od, na primer, 90 sa 60, se kategoriše kao hipotenzija, ali oni ljudi koji uobičajeno imaju pritisak u tim vrednostima, nikako ne bi trebalo da ga dižu na silu.

„Problem je kad neko ima pritisak s kojim se ne oseća dobro. Kada taj nizak krvni pritisak uzrokuje malaksalost, slabost, vrtoglavicu i onda se zaista treba posvetiti istraživanju uzroka zbog čega je tako nizak. Nizak krvni pritisak nekada nije sam po sebi bolest, već može biti znak nekog drugog oboljenja, mnogo ozbiljnijeg, odnosno marker za neku bolest“, dodaje doktorka.

Poseban problem predstavljaju ljudi koji inače imaju povišen krvni pritisak i uzimaju antihipertenzive da bi održali normalan krvni pritisak, ali zbog nekih provocirajućih faktora, kao što su preterano znojenje, nedovoljno unošenje tečnosti, preopterećenje ili nagle promene načina ishrane, pa im uobičajena terapija bude prejaka, oni ulaze u neke vrednosti krvnog pritiska, na primer 90 sa 60, koji je za njih patološki i nije dobar. Te vrednosti ne samo da im izazivaju smetnje, već su i opasne za funkcionisanje njihovog celog organizma.

Doktorka naglašava da ovi pacijenti ne bi trebalo ništa samoinicijativno da menjaju u pogledu terapije. Potrebno je redovno kontrolisati krvni pritisak i samo u slučaju kada se primeti odstupanje od stabilnog stanja, bitno je da se jave svome kardiologu ili svome izabranom lekaru.

Doktorka Zdravković podseća da je krvni pritisak i dalje „ubica“ broj jedan i to ne smemo da zaboravimo, tako da su osobe koje konstitucionalno imaju nizak pritisak, u neku ruku povlašćeni.

„Niske vrednosti krivnog pritiska su genetski determinisani, mada dosta utiče i stil života. Neumerena ishrana, previše slana, konzervirana hrana u kojoj se ne nalazi samo obična so, već i niz drugih soli koje se dodaju kao aditivi i konzervansi, one dodatno utiču na podizanje pritiska. Kao što se zna, kad nekome padne pritisak zbog dehidratacije, svi preporuče slanu supu zato što je prepuna tih aditiva i konzervansa. Kardiološki pacijenti koji imaju visok krvni pritisak, ali i srčanu slabost ili infarkt, nikako ne bi trebalo da uzimaju takvu hranu“, naglašava gošća Jutarnjeg programa.

Osobe sa niskim krvnim pritiskom teže podnose vrućinu i u slučajevima kada se osećaju kao da će kolabirati, najbitnije je da izađu na svež vazduh, jer nije problem samo visoka temperatura, već je problem i nedostatak kiseonika u zatvorenom prostoru.

„Najbolje bi bilo, ukoliko se ne osećamo dobro, u pratnji nekoga da izađu na svež vazduh. Koliko god da je napolju vruće, bolje je nego u zatvorenoj prostoriji. Ukoliko se boravi u klimatizovanoj prostoriji ne treba spuštati temperaturu isuviše nisko, jer kada se izađe napolje, refleksno dolazi do strašnog pada krvnog pritiska i kod potpuno zdravih ljudi. Situacija je naravno, još ozbiljnija kod kardiovaskularnih pacijenata kod kojih već postoji izmenjeni odgovor krvnih sudova na akomodaciju toplo-hladno. Zato je izuzetno bitno ne izlaziti naglo iz rashlađenih prostorija, niti ih rashlađivati preterano. Najviše 10 stepeni“, napominje gošća Jutarnjeg programa, dr Marija Zdravković.