Kako pobediti „kvariše dobrog raspoloženja“

Dosadni, uporni, ali ponekad i opasni. Ose, komarci, pauci, krpelji osim što nas nerviraju, oni prenose i bolesti.

„Kada pričamo o krpeljima na našem području, prisutna je Lajmska bolest. Svaki treći, četvrti krelj je zaražen. Kada govorimo o komarcima, najznačajnija je groznica Zapadnog Nila koja nastaje usled prenosa putem uboda zaraženog komarca virusom koji prouzrokuje tu infekciju. Ose i pauci nam obično izazivaju lokalnu reakciju u vidu bola i otoka koja je individualna od osobe do osobe“, objašnjava dr Ivana Begović Lazarević, epidemiolog iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Njihove ubode većina jako dobro zapamti, naročito ako nas zabole.

„Crvenilo i otok na mestu uboda i osećaj svraba na koji se pacijenti žale najčešće su bezazlene promene i najčešće diskretan osećaj svraba koji brzo i prolazi. Teže komlokacije mogu se desiti kod ozbiljnijih pacijenata sa lošijim imunitetom, hematoloških pacijenata i nekim ozbiljnijim bolestima, naglašava dr Lana Ćirković, dermatolog u Gradskom zavodu za kožne bolesti.

Do kraja maja je registrovano 35 obolelih od Lajmske bolesti, što je uobičajena situacija kod nas u ovo doba godine, dodaje epidemiolog.

Šta je prva pomoć kod ovakvih uboda?

„Neka naša preporuka je da pacijenti ne uzimaju bilo šta na svoju ruku, jer neki konvencionalni preparati u suštini deluju više negativno iako su primarno za tu svrhu napravljeni. Tako da hlađenje tog mesta, eventualno antihistaminik može da pomogne“ ističe dermatolog.

Pravila za zaštitu u prirodi, ista su kao i svake godine. Lekari poručuju da budete obazrivi, jer i samo jedan insekt, ako vas pronađe, može da vam iskomplikuje leto.

„I za krpelje, i za komarce najvažanije je da sprečimo ubod tih dosadnih insekata. Kada pričamo o krpeljima, bitno je da boravak u prirodi provedemo tako da izbegavamo neuređene travnate površine i da po povratku u dom dobro istresemo garderobu koju smo nosili i pregledamo celo telo da bismo na vreme uočili krpelja. Najbolja zaštita od komaraca je izbegavati boravak na otvorenom u vreme kada su najaktivniji, a to je zora i sumrak. Da nosimo duge rukave i nogavice i komotniju odeću, kako on ne bi mogao da nas bocne kroz pripijenu, i da na otkrivene delove tela nanosimo repelente koji će ih odbijati“, savetuje dr Ivana Begović Lazarević.