Rak pluća ne mora neminovno biti smrtonosan

Kongresu je prisustvovala i profesorka dr Dragana Jovanović, sa Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije, koja gostujući u Jutarnjem programu, objašnjava da je ovaj skup godišnja konferencija na kojoj se najbolji rezultati različitih sudija iznose po prvi put. Ovi rezultati, takođe, kasnije menjaju i kliničku praksu lekara.

Ono što je zaista upadljivo kada je u pitanju karcinom pluća, to je da on više ne mora da bude bolest koja se neminovno završava smrtnim ishodom. Podaci iz ranijih godina pokazuju da manje od jedan odsto bolesnika preživi pet godina. Novi rezultati, kako molekularne terapije, tako i imunološke terapije, govore da je sve veći broj pacijenata kod kojih je moguće produžiti taj period, navodi profesorka Jovanović.

„Na primer, sa imunološkom terapijom može da preživi i 15 odsto obolelih što je ogroman napredak kod onih koji su već lečeni drugim terapijama. Isto tako, 23 odsto, skoro četrvrtina slučajeva koji se leče imnuno terapijom, može u stuštini da preživi pet godina što je ogromna stvar jer je u pitanju metastatska bolest“, objašnjava doktorka.

Karcinom pluća je kako kod nas, tako i u svetu vodeći uzrok smrtnosti među malignim bolestima. Sa gotovo 6.000 obolelih i 4.600 smrtnih slučajeva od karcinoma pluća godišnje, Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi kada je reč o smrtnosti.

Od malignih bolesti kod nas tokom prve godine umre preko polovine pacijenata, a u svetu oko 30 odsto. Profesorka Dragana Jovanović naglašava da se kod nas pre svega kasni sa dijagnostikom, ali, možda, još veći deo pripada mogućnostima lečenja.

„Ono što je bitno je da pretvorimo malignu bolest, kao što je karcinom pluća, u neku hroničnu bolest, poput dijabeta. Da bismo to uradili moramo da primenjujemo odgovarajuće terapije za odgovarajuće tumore, jer karcinom pluća nije jedna bolest. To je ceo dijapazon različitih entiteta, različitih bioloških bolesti koje imaju svoje karakteristike“, kaže gošća Jutarnjeg programa.

Postoji molekularna terapija za određeni broj pacijenata koja je vrlo uspešna, u šta su se uverili i naši lekari kroz kliničku praksu. Postoji i imunološka terapija koja ne deluje u tako velikom procentu, ali kod 20 do 25 odsto pacijenata kod kojih deluje, dovodi do dugotrajnog preživljavanja. Revoluciju su napravila upravo ta saznanja o biologiji karcinoma pluća, ali isto tako i te primenjene terapije, dodaje profesorka.

„Milioni dolara se svake godine ulažu u istraživanja, a pojavi se tek poneki lek. Taj lek mora svojom cenom da opravda sva uložena sredstva za istraživanja, a naš fond sa ograničenim sredstvima ne može tako lako da uloži u ove skupe terapije. Mi još uvek nismo svojim pacijentima omogućili ni kompletnu molekularnu terapiju, ni imunološku terapiju, tako da se na tom polju mora još mnogo toga uraditi“, naglašava dr Dragana Jovanović.