Budite aktivni – trenirajte i srčani mišić

Svakog minuta, svakog dana, svakog meseca i tako tokom celog života, naše srce vredno radi.

Srčani mišić je sastavni deo srca i sastoji se iz tri opne – endokarda, miokarda, perikarda i upravo srčani mišić čini miokard, navodi fiziolog Marija Stojanović, docent Medicinskog fakulteta u Beogradu. 

Ovaj mišićni organ u minutu otkuca između 60 i 100 puta. Godišnje više od 30 miliona puta. Iako vredno radi, ne zamara se kao drugi mišići.

U tome mu pomažu mitohondrije, ćelijske organele. One snabdevaju ćelije energijom, a samim tim i čitav naš organizam.

„Srce je građeno od niza vlakana koja deluju i reaguju kao jedno mišićno vlakno i mi kažemo srčani sincicijum. Ono što je bitno, u tim mišićnim vlaknima postoji značajno veći broj specijalnih organela, koje se zovu mitohondrije. One su kao benzinske stanice, to su izvori energije i mnogo ih više ima u srčanom mišiću po jedinici površine, nego u običnim mišićima“, objasnila je kardiološkinja Marija Zdravković, direktorka KBC „Bežanijska kosa“.

Prema rečima doktorke Stojanović, mitohondrije su najvažnije za ćelijsko disanje, jer imaju specifičnu membranu i mehanizam da stvaraju jedinjenje bogato energijom – ATP, koji se koristi za kontrakciju i vrlo je bitan za funkcionisanje srčanog mišića. Raskidanjem tog molekula se oslobađa energija koja se koristi za rad srca.

Mitohondrije imaju i sopstvenu DNK i sopstvene ribozome. Da li ćete ih imati više ili manje, zavisi od toga da li se bavite sportom.

„Karakteristično je kod sportista kako se nivo utreniranosti povećava, da se povećava broj mitohondrija u tim mišićima, pa zbog toga mišić koji ima jedan utrenirani sportista i mišić koji ima neko ko se ne bavi sportom, nije isti po broju mitohondrija“, istakla je dr Zdravković.

„Kada postoje povećani zahtevi, povećana je i količina krvi koju srce pumpa. Tako kod normalnih osoba je normalno pumpanje krvi pet litara u minutu, u fizičkoj aktivnosti to može da raste do 25, ali kod sportista to može da raste do 40 litara u minutu. Oni imaju veću srčanu rezervu“, naglasila je dr Stojanović.

Ipak, ni srce nije otporno na umor i povišen stres. Granice postoje.

„Za srce je karakteristično da kada počnu da se javljaju znaci srčane slabosti, broj mitohondrija počinje naglo da se smanjuje. Ta zavisno posledična veza nam pokazuje da su te mitohondrije izuzetno bitne, jer srčani mišić iz njih crpi tu ogromnu energiju“, ukazala je dr Zdravković.