Neophodne brža dijagnostika multiple skleroze i dostupnost terapije

Kada imuni sistem samog pacijenta uništava tkiva u mozgu i kičmenoj moždini tada govorimo o multiploj sklerozi. U svetu od nje boluje oko dva miliona ljudi, a u Srbiji oko 9.000. Najčešće se javlja, između 20. i 40. godine. Zovu je i bolest sa hiljadu lica.

Što se pre postavi dijagnoza i dobije terapija, bolja je i prognoza. Sa tim ciljem su se udružili i neurolozi širom sveta.

„Udružili smo se, jer smo videli da se pacijenti u jednom centru leče na jedan način, u drugom na drugi način. U nekim zemljama, pacijentima nije dostupna terapija. Pokušaćemo da poboljšamo lečenje ovih pacijenata, jer je u multiploj sklerozi vreme ključno“, kaže profesor Gavin Đovanoni, neurolog iz Londona.

„U zemljama koje imaju najviši kvalitet i najviši nivo standarda je vreme do postavljanja dijagnoze najkraće – u zemljama u kojima je dobar kvalitet, trebalo bi da to bude mesec dana, a u zemljama sa minimalnim kvalitetom do dva meseca traje postavljanje dijagnoze“, objasnila je profesorka Jelena Drulović, neurolog Kliničkog centra Srbije.

U postavljanju dijagnoze pomaže i snimak mozga i kičmene moždine na magnetnoj rezonanci.

„Magnetnom rezonancom možemo da vidimo kako i koliko bolest napreduje, koja područja su zahvaćena. To nam omogućava da procenimo kome je terapija najpotrebnija, kako utiče na pacijenta i da li je potrebno da je promenimo“, istakao je prof. dr Ralf Gold.

„Mi možemo da spadnemo u zemlje dobrog kvaliteta brige o pacijentima, jer mislim da je moguće da se postavi dijagnoza za mesec dana. Imamo dovoljno magnetnih rezonanci i imamo mogućnost da obavimo pregled likvora“, rekla je dr Drulović.

Poslednje decenije, donele su napredak i u dijagnostici, ali i lečenju ovih pacijenata.

„Sve se promenilo. Za 25 godina stiglo je više od 10 terapija. Sada možemo bolje da kontrolišemo bolest. Pacijenti mogu da imaju kvalitetan život“, naglasio je dr Đovanoni i dodao da se ulaže mnogo napora da terapija postane dostupnija pacijentima.

„Ono na čemu se insistira jeste da ne postoji jedan lek koji je dobar za svakog pacijenta, nego je neophodna individualizovana terapija. Ta terapija treba da se započne što ranije“, podvukla je dr Drulović i ponovila da je neophodno omogućiti da pacijentima terapija bude dostupna.

Smetnje sa vidom, vrtoglavica, slabost u rukama ili nogama, trnjenje, nestabilnost pri hodu, znak su da moramo da odemo na neurološki pregled, ali i da promenimo neke loše životne navike.

„Ove osobe ne treba da puše, alkohol treba da piju vrlo umereneo, treba da vode računa o ishrani u smislu da ne budu gojazni, da jedu dominantno meso i povrće, da vode fizički i mentalno aktivan život“, savet je dr Drulović.