Ne postoji lek koji će vratiti pigment kod vitiliga

Njena pojava svuda privlači pažnju, što zbog lepote, što zbog belih mrlja koje ima na telu. Manekenka Vini Harlou, hrabro korača modnom pistom i podiže svest o vitiligu.

Vitiligo je gubitak pigmenta odnosno boje na pojedinim delovima kože. Prepoznajemo ga po belim mrljama, koje se najčešće javljaju na šakama, stopalima, licu. Nekada, mada retko, može da zahvati i celu kožu.

„To su polja na koži koja nemaju pigmentnih ćelija, to su one ćelije koje boje našu kožu. Na 10 epidermalnih ćelija dolazi jedna pigmentna. One imaju svoje grančice kroz koje puštaju pigment i tako se te ćelije boje. Kod onih pacijenata kod kojih nestanu te pigmentne ćelije, nema bojenja kože i tu ostaje belina“, objašnjava dermatolog Aleksandar Adamović.

Nije zarazan i ne boli. Javlja se kod oba pola, najčešće do 20. godine.

„Vitiligo može nastati kao posledica i drugih bolesti, a može i nastati kao posledica ožiljaka. Generalnog faktora rizika u nastajanju vitiliga nauka ne poznaje. Ne možemo reći nemojte raditi ovo ili ono“, istakao je dr Adamović.

Baš kao i Vini Harlou, u svojoj koži se dobro oseća i Bojana Marković. Vitiligo joj je otkriven pre 32 godine. Prve promene na koži primetila je na moru kada joj se pojavila prva flekica na kolenu.

Bele mrlje su se pojavile i na drugim delovima tela.

„Kako sam porasla i kako je vitiligo krenuo da se širi, sam imala poglede, da li u gradu, na plaži. Jedan od najboljih drugara mi je nastradao i tada mi je na licu, na obrazu izašla velika fleka i meni je bio neverovatno da može tom brzinom može da se pojavi vitiligo i da se proširi. Ta fleka se povukla nakon dva-tri meseca“, priča Bojana.

Još uvek nije pronađen lek koji bi pigment vratio.

„Ti pacijenti treba da znaju da sada to više nije beznadežna stvar. Postoje druge metode kako to možemo lečiti kao što su blokatori kalcineurina, potentni kortikosteroidi. Pokazalo se da je najbolja terapija uskopojasnim Be zracima. U literaturi ćete naći da 70-75 odsto pacijenata ima odziv na terapiju, kod nas je preko 80 odsto. Možda zbog drugačijeg podneblja“, zaključio je dr Adamović.